• Za veće prinose

Prednosti prolećne sadnje jagoda

Prednosti prolećne sadnje jagoda: lakša priprema zemljišta, bolji prijem sadnica, kraće čekanje na rod, manji troškovi proizvodnje i veći procenat plodova prve klase.

  • 8.056
  • 327
  • 0

Ovih dana tezge na tržnicama pune su jagoda. Uglavnom onih koje ne zadovoljavaju izvozne standarde. Da bi ih postigli voćari moraju da unapede tehnologiju proizvodnje, naročito upotrebu sertifikovanog sadnog materijala, vremena sadnje, đubrenja i zaštite.

U cilju podizanja tehnologije proizvodnje jagoda u Varni kraj Šapca, već drugu godinu se održavaju Dani jagoda. Ne bez razloga. Od bezmalo 2.000 hektara pod jagodom u našoj zemlji, većina zasada se nalazi u Pocerini. Na oglednom polju predstavljeno je 11 vrhunskih sorti koje su hit u svetu: daroyal, honeoye, rumba, sonata, elsanta, vivaldi, jive, salsa, florence, simphony i industrijska, neprevaziđena senga sengana.

Malo je reći da se polje crveni od zrelih plodova. Iskoristili smo priliku i porazgovarali sa glavnim akterima ovog skupa. Idejni tvorac Dana jagoda je Mile Radisavljević iz firme Atp irrigation.

Mile Radisavljević
Mile Radisavljević, Atp irrigation,

idejni tvorac Dana jagoda

Šta je cilj postavljanja ovog oglednog zasada?

Dane jagoda organizujemo da bi smo promovisali holandski sortiment i prolećnu sadnju jagoda. Mi nekoliko godina uvozimo bezvirusne sadnice iz holandskog rasadnika Rapo. Hteli smo da taj potencijal pokažemo i ostalim proizvođačima jagoda.

Stalno potencirate prolećnu sadnju, premda se kod nas najviše zasada podiže u leto. Poenta?

Na zapadu kod ozbiljnih proizvođača i rasadnika ne možete naći letnju sadnju. Oni najatraktivnije sorte jagoda već rasprodaju oko nove godine. Od mnoštva jagodnjaka ovde u Pocerini, možda se samo par desetina hektara podigne sertifikovanim sadnim materijalom, a sve ostalo proizvođači umnožavaju iz rodnih zasada. To je jedan od glavnih razloga za niske prinose.

Još reč-dve o razlikama između letnje i prolećne sadnje. Pri letnjoj sadnji nakon skidanja žitarica jako je teško pripremiti zemljište kada su visoke temperature i zemljište suvo. Prijem sadnica je otežan u tim ekstremnim uslovima visokih temperatura i male relativne vlažnosti. Već na početku ste u gubitku za sadnice koje se nisu primile. Već 20 dana nakon te sadnje morate da počnete da zakidate cvetne grane. A to košta. Prvi rod čekate 10 meseci, a drugi rod čekate 22 meseca.

Sa druge strane, kada jagodu sadite u proleće, teren pripremite u jesen, jagodu sadite krajem marta, a prvi rod imate krajem maja, 8 nedelja nakon sadnje. Taj rod nije impozantan. Zavisi od kategorije sadnica koje sadite. Ako sadite kategoriju sadnica 500 dobićete 7 do 9 tona, a kategorija 250 je 12 do 15 tona. Ako bi ste sadili sadnicu waiting bad mogli biste dobiti i 20 tona po hektaru. Važno je da taj prvi rod vrati bar polovinu ulaganja u plantažu. Kategorija 250 sadnica će vratiti 70-80% ulaganja u plantažu, ako se računaju sadnice, folija, sistem kap po kap. Drugi rod je samo 14 meseci nakon sadnje. Taj plod je kvalitetniji od onog kog čekate 22 meseca.

Kako se proizvode ove sadnice jagoda?

U Holandiji rasadnici dve godine pripremaju zemljište na kom će saditi jagode. Zemljište treba osloboditi od svih patogena, naročito nematoda. U zavisnosti od hemijske analize zemljišta, oni sade ili japanski ovas ili žutu kadifu koja uništava sve patogene. Kada krene proizvodnja sadnica, oni jednu plantažu koriste maksimalno dve godine. Posle toga se sadi na novoj lokaciji. Matičnu biljku oni koriste samo jednu sezonu. Sve analize koje smo imali, a koje radi fitosanitarna služba kada uvozimo jagode, a pre nego što dobijemo dozvolu za carinjenje su pokazale da se radi o vrhunskom kvalitetu. Ni jedan problem za ovih pet godina nismo imali.

Pojasnite nam kategorisanje sadnica na A250 i A500

Mi namerno govorimo o broju komada u gajbi. Holandska i Italijanska kategorizacija se razlikuju za jedan plus. Ono što je kod Holanđana A+, a to je kategorija 250 komada u gajbi, to je kod Italijana A++, a gajbe su u obe države istih dimenzija. Merodavan je broj komada koji stane u gajbu. Znači, kategorija 250 je sa krupnijim sadnicama.

I za kraj razgovora, izvedite nam matematiku ove proizvodnje. Gde je tu profit?

Od poslova vas čekaju zaoravanje ledine, fina priprema terena, treba vam folija, trebaju vam sistemi navodnjavanja, sertifikovan sadni materijal, berači...Ako računate na proizvodni ciklus od dve godine, vama u prvoj godini, da podignete plantažu sa prosečnim sadnicama, treba od 12.000-15.000 evra po hektaru. U drugoj godini imate troškove đubriva, pesticida, na nivu do 1.500 evra, a treba dodati ambalažu i berače. Najbolji proizvođači sa hektara prihoduju 15.000 evra. U Srbiji obično sa nesertifikovanim sadnim materijalom ostvare nešto više od trećine tog iznosa.

Danima jagode u Varni prisustvovao je Jan Vouter Van Ek iz selekcionarske kuće Fresh forward. On je nadležan su za sve prodajne i postprodajne aktivnosti inajčešće koordinira sa klijentima. Inače, u Fresh forward-u stvoreno je nekoliko najznačajnijih sorti jagoda koje su trenutno hit u svetu poput džajva i vivaldija. Evo što nam je rekao:

Jan Vouter Van Ek
Jan Vouter Van Ek,

selekcionarska kuća Fresh forward

Kako vidite tržište jagode u Srbiji?

Dolazi novo vreme u proizvodnji jagoda. Juče sam posetio Ministarstvo poljoprivrede. Prijatno su me iznenadile sva zakonska rešenja koja regulišu proizvodnju i promet sadnog materijala, kao i zaštitu prava oplemenjivača. Veoma obećavajuće. Video sam, takođe, da su proizvođači zainteresovani da gaje nove sorte. Ima još puno da se uradi, ali važno je da su napravljeni prvi koraci. Imate veliki potencijal za budućnost.

Koje to korake sektor mora da napravi?

Najvažnije je da proizvođači nauče više o jagodi kao voćnoj vrsti. Jagoda je jedinstvena, unikatna, vrsta. Možete je gajiti na mnogo načina. Morate naučiti kako jagodu možete gajiti. Od zahteva tržišta odredite koju ćete sortu gajiti i koju tehnologiju upotrebiti. Prihvatite izazov.

Da li je jagodu moguće gajiti u organskoj proizvodnji?

Da, ali ne 100%. Ako počnete sa vrhunskim sadnim materijalom i ako se sadi na zemljištu oslobođenom od parazita imate velike šanse za uspeh.

Kako se jagode proizvode u Holandiji?

Mi imamo specifičan sistem gajenja. Mi jagodu gajimo jednu godinu. Gajimo dve do tri sorte, a dominiraju Elsanta i Sonata. Gajimo u staklenicima, tunelima i na otvorenom polju. Tako jedna sorta pristiže cele godine. Potpuno je drugačije nego ovde u Srbiji.

Selekcija jagoda u Holandiji ima dugu tradiciju. U Institutu Vageningen sa selekcijom jagode su počeli 1943. Godine 1981. priznate su im sorte: elsanta, korona, polka, lambada. Fresh forward je osnovan 2005. izdvajanjem iz Instituta u Vegeningenu. Prva priznata sorta im je sonata. Prva selekciona stanica je u Holandiji, druga je u Španiji, dok demo polja imaju širom Evrope.

Dani jagode održani su na imanju Duška Moskovljevića. Kao i svakog poljoprivrednika najviše ga žulja profit.

Duško Moskovljević
Duško Moskovljević, domaćin Dana jagoda

Jagodu proizvodite već deset godina. To je dovoljno dug period da bi mogli da nam date svoje viđenje profitabilnosti proizvodnje jagoda.

Profit je do pre dve godine bio dobar. Kao da je bilo zapisano, godinama je otkupna cena bila oko 1 evro po kilogramu. Prošle i ove godine je cena dosta manja. Nakupci nam za prvu klasu daju 70 dinara. To postaje veliki problem u ovoj proizvodnji.

Koji su razlozi za to?

Po mom mišljenju, velike površine pod jagodom. To je trebalo da bude plus u toj proizvodnji, a ispao je minus. Uz veliku ponudu prekupci odmah obore cenu. Nama je proizvodnja bez jednog evra po kilogramu neisplativa.

Bez obzira na nisku cenu, da li i dalje podižete zasade pod jagodom?

Svake godine imam nov zasad što je tajna uspeha ovog posla. Maksimalno ga imam dve godine i postižem dobar kvalitet. Još ove godine idem sa novim zasadom. Videću šta će se sledeće godine dogoditi sa cenom. Ako bude niska, povlačim se iz proizvodnje.

Posetioci su na Danima jagoda dobili priliku da ocene sorte. Ocenjivani su atraktivnost (0-6), ukus (0-6), aromu (0-4) i konzistentnost (0-4). Žiriju su ponuđene sorte: rumba, honeoye, vivaldi, elsanta, daroyal, salsa i sonata.

Rezutati ocenjivanja

Atraktivnost:

  • 1. salsa - najviša prosečna ocena - 5,33
  • 2. daroyal, ocena - 4,83
  • 3. rumba, honeoye, vivaldi i sonata, ocena - 4,58

Ukus:

  • 1. salsa, najviša ocena 5,50
  • 2. sonata, ocena - 5,00 a
  • 3. daroyal, ocena - 4,83

Aroma:

  • 1. salsa, ocena - 4,08,
  • 2. sonata, ocena - 3,67
  • 3. daroyal, ocena - 3,58

Konzistentnost:

  • 1. salsa, ocena - 3,83
  • 2. rumba, vivaldi i sonata, ocena - 3,42
  • 3. elsanta, ocena - 3,33

Ukupna prosečna ocena:

  • 1. salsa, oena - 18,25
  • 2. sonata, ocena - 17,25
  • 3. daroyal, ocena - 16,33

Ocenjivanje će se ponoviti i za ostale sorte koje još nisu dospele na rod.

Voćari koji uspešno žele da se bave proizvodnjom jagoda moraju da usvoje sve tehnološke novine, koriste vrhunski sadni materijal, zatim treba da proizvode ranu ili kasnu jagodu i tako izbegnu period kada na tržištu ima najviše plodova, a po pravilu sa najnižom cenom. Svakako da bi im udruživanje i proizvodnja po istoj tehnologiji za poznatog kupca olakšali plasman.


Foto prilog


Tagovi

Prolećna sadnja jagoda Mile Radisavljević Jan Vouter Van Ek Duško Moskovljević Dani jagoda Holandski sortiment Sertifikovani sadni materijal Proizvođači jagoda Letnja sadnja jagoda Daroyal Honeoye Rumba Sonata Elsanta Vivaldi Jive Salsa F


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće biće krastavaca još malo