Zeolit ima sposobnost apsorbovanja mikotoksina i teških metala, koji se čvrsto vezuju za njegovu kristalnu rešetku i nakon toga se praktično ne odvajaju od nje, pa ih biljka teže usvaja. On zadržava vlagu u zemljištu, sprečava njeno isušivanje i spiranje hranljivih materija u dublje zemljišne slojeve, smanjuje zagađenje zemljišta i šansu za prisustvo povišenih koncentracija štetnih elemenata i jedinjenja u gajenim kulturama, čineći ih bezbednim za ishranu ljudi i životinja.
Zeolit je mineral vulkanskog porekla. Prirodan je i potpuno bezbedan za ljudsku upotrebu. Ukoliko se pravilno koristi, zeolit ne izaziva nikakve negativne efekte, ni kontraidikacije, a to je dokazano mnogim hemijskim i toksikološkim analizama.
Kako objašnjava diplomirani inženjer Radmila Koprivica, jedna od najvažnijih osobina ovog minerala je njegova sposobnost da apsorbuje mikotoksine i teške metale: kadmijum (Cd), olovo (Pb), živu (Hg) arsen (As) i ostale. Oni se čvrsto vezuju za njegovu kristalnu rešetku i nakon toga se praktično ne odvajaju od nje. Zeolit za svoju kristalnu rešetku vezuje i druge pozitivno naelektrisane jone (katjone) poput natrijuma, azota, kalcijuma i drugih, s tim da se oni drže slabijim vezama i lako se mogu zameniti drugim katjonima iz rastvora koji je u kontaktu sa zeolitom.
Mnoga naučna istraživanja su dokazala da se taj mineral odlično pokazao kao sredstvo za: poboljšanje karakteristika zemljišta, kao i povećanje kvantiteta i kvaliteta prinosa gajenih kultura. Zeolit unapređuje propustljivost zemljišta, pa se zbog njegove sposobnosti da duže zadržava vodu u zemljištu smanjuje i rizik od stresa biljaka prouzrokovanog sušom. Treba naglasiti da to zadržavanje vode ne traje predugo, tako da sa jačanjem korenovog sistema biljke, raste i njegova moć upijanja vode, pa zeolit polako oslobađa vodu koju je "zadržao" i prepušta je korenu biljke da je potpuno iskoristi. Tako se sprečava ispiranje vode u dublje slojeve zemlje, pa biljka duže može da izdrži bez kiše ili vode iz sistema za navodnjavanje.
Zeolit ima i osobinu da sprečava ispiranje hranljivih materija iz zemljišta, jer može da apsorbuje hranljive elemente zemljišta i da ih polako otpušta tokom trajanja vegetacije biljke. Na taj način se, kako tvrdi Radmila Koprivica, korišćenjem zeolita produžava dejstvo dodatih mineralnih i organskih đubriva, dok s druge strane, usvojene teške metale, koji se mogu naći u zemljištu, on vezuje jačim silama i praktično sprečava da ih biljke usvoje. Tako se smanjuje šansa za prisustvo povišenih koncentracija štetnih elemenata u biljkama i povećava njihova bezbednost za ishranu ljudi i životinja.
Brojne studije ukazuju na to da taj mineral takođe poboljšava zemljišnu strukturu i smanjuje njegovu kiselost, a to je vrlo značajno za poljoprivrednu proizvodnju na površinama koje su podložne uticaju različitih faktora i podložnija promeni, odnosno snižavanju pH vrednosti. Upotreba zeolita je preporučljiva na zemljištima gde se obavlja intenzivna poljoprivredna proizvodnja (ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo), koja zahteva česte hemijske tretmane biljaka, kao i na područjima u blizini nekog od izvora zagađenja.
Savremeni trendovi u voćarstvu idu u smeru smanjenja primene pesticida, pa bi zeolit u budućnosti u toj grani poljoprivrede mogao više da se primenjuje zbog njegovih različitih pozitivnih karakteristika. Treba ga pre svega posmatrati kao potpuno ekološko sredstvo bezbedno za ljudsko zdravlje. Međutim, iako u Srbiji postoje bogata nalazišta zeolita, njegova upotreba i dalje nije česta.
Kada je reč o rasađivanju novih kultura, on se stavlja u jame po obodu korena, neposredno pored žilica i prekriva zemljom, dok se kod već zasađenih voćaka zeolit stavlja, takođe po obodu korena, malim otkopavanjem. Ovaj mineral je posebno preporučljiv kod uzgoja obojenog voća, prilikom navodnjavanja sistemom "kap po kap" ili klasičnog zalivanja, zato što zadržava vlagu u zemljištu 3-4 puta duže nego obična zemlja, zahvaljujući svojoj šupljikavoj strukturi. Nije na odmet pomenuti i to da se voda u zimskom periodu u porama zeolita ne zamrzava ukoliko temperatura padne na -20°C, pa se njegovom primenom povećava otpornost biljaka osetljivih na mraz, što se naročito odnosi na obojeno jagodičasto voće. Preporučljiva doza kod obojenog voća je 200-500g po jednoj jami, a kod ostalog zasada i do 1kg u zavisnosti od toga da li je reč o plantažnom ili već postojećem klasičnom zasadu. Stručnjaci kažu da veća količina zeolita povećava uspeh gajenja biljaka, pa u njegovoj primeni nema nikakvih ograničenja.
Zeolit se uspešno primenjuje i kod čuvanja voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda, jer povoljno utiče na mikroklimu u skladištima, tako što snižava vlažnost vazduha, ublažava temperaturna kolebanja, uklanja štetne hemikalije sa površine ploda, apsorbuje i neutrališe fermente i druge materije izdvojene sa bakterijama koje ubrzavaju proces truljenja.
Iz svega navedenog lako se može zaključiti da zeolit pozitivno utiče kako na hranidbeni režim zemljišta i biljaka, pa samim tim i na ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje rizika od zagađenja životne sredine. Pozitivno je i to što se primenom ovog minerala povećava ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje, jer on povećava prinose i njihov kvalitet, a istovremeno smanjuje potrebu za korišćenjem mineralnih i organskih đubriva, zbog čega se čuva i poboljšava plodnosti poljoprivrednog zemljišta.
Foto: Rota Zeolite Mining Corp/Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
