Preradom lešnika u krem našao način za veću zaradu

Pre 10 godina je Senćanin Arpad Roža, u ataru obližnjeg sela Tornjoš, posadio lešnike na površini od četiri katastarska jutra (2,30 hektara). Nakon toga je plantažu proširio za još dva jutra (1,15 ha), tako da lešnike uzgaja na šest jutara, (3,45 hektara). Kako objašnjava Arpad, a prenosi Dnevnik, za proizvodnju lešnika sa opredelio nakon dugih razgovora sa svojim ocem. Na to su se odlučili uvereni da će lešnik donositi prihod kada rod za nekoliko godina počne da pristiže.

Lešniku treba 7-8 godina od sadnje do punog roda

Međutim, kada su lešnici konačno počeli da plodonose, Roža je otišao korak dalje. Upustio se u preradu lešnika, tako da sada kupcima nudi prirodni namaz od lešnika i meda. Arpad naglašava da su zasadili italijanske sorte lešnika, dodajući da je značajniji rod krenuo tek od 2017. godine kada je imao oko tonu očišćenog jezgra. Za sada još nisu sva stabla dospela na pun rod jer im je potrebno sedam do osam godina da bi dala značajniji prinos. 

Prodaja na veliko neisplativa

Roža se opredelio za žbunastu formu lešnika. Ipak, on je odlučio da rod ne prodaje na veliko, zato što je cena niska i iznosi oko pet evra (593 dinara) za kilogram očišćenih lešnika, pa ga zato prodaje na malo na senćanskoj pijaci za 1.100 dinara i ima sopstvenu proizvodnju prirodnog krema od lešnika i meda. Arpad tako uz dodatni trud uspeva da ostvari veću zaradu. 

Kupcima se dopada krem od lešnika i meda

On objašnjava da tehnologija koju primenjuje u proizvodnji prirodnog krema od lešnika s medom daje odličan kvalitet. Lešnike najpre prži, pa zatim melje i meša s medom. Gotov proizvod vredi više, a raduje ga i to što su mušterije lepo prihvatile poslasticu koju proizvodi. Prema Arpadovim rečima, sastojci prirodnog krema koji su jedino lešnici i med, a svoje proizvode on prodaje na senćanskoj pijaci, kao i na najznačajnijim etno-manifestacijama u okolini. Roža, takođe, planira da u budućnosti ponudu dopuni još nekim proizvodima zdrave hrane.

Roža: Proizvodnja lešnika isplativa

Za proizvodnju lešnika je neophodno veće početno ulaganje u podizanje zasada, dok je period koji treba dočekati dok uloženo počne da se vraća prilično dug. Ipak, kako tvrdi, on sada uviđa da je vredelo krenuti u uzgoj lešnika i finalnu proizvodnju krema. Arpad napominje da na početku ništa nije znao o lešnicima, niti je posedovao traktor i drugu menahizaciju. Sada je, kako ističe, lakše jer je stekao neophodno iskustvo.

Sve poslove obavlja sam

Roža naglašava da je u nezi zasada lešnika veoma važno orezivanje, dok se ne formiraju stabla. Nakon toga je posla manje. Premda se odlučio za žbunastu formu stabala, Arpad godišnje mora jednom ili dvaput da ukloni izdanke, te da sprovede mere zaštite od bolesti, a kako tvrdi, sve te poslove u zasadu on obavlja sam.

U Potisju s godinama proizvodnja lešnika sve zastupljenija

U opštini Senta i Potisju iz godine u godinu je sve više zasada lešnika, zato što je to podneblje pogodno za proizvodnju. Lešnik uspeva na zemljištu različitog kvaliteta, ali ukoliko je ono manje plodno, tada se mora popravljati agrotehničkim merama. Treba napomenuti da je prilikom podizanja zasada osim ulaganja u sadnice, svakako potrebno da se podigne i ograda zbog sprečavanja štete od divljači. Mladi poljoprivrednik Arpad Roža nije precizno računao koliko je bilo dosadašnje ulaganje u podizanje zasada, ali on smatra da je investicija vredela. Šta će biti dalje i kako će se razvijati njegova proizvodnja i prerada lešnika biće poznato u skorijoj budućnosti.