Vreže iz gredice s jagodama presađujte od jula do kraja avgusta. Ukoliko možete da razmnožavate jagode iz postojeće biljke, bićete u prednosti u odnosu na baštovane koji moraju da nabave mlade biljke, jer su one u baštenskim centrima dostupne samo u septembru i oktobru.
Jagode su sezonsko voće, neizostavni deo početka leta. Sočni crveni plodovi mogu se osim u tradicionalnim gredicama saditi u posudama i visećim korpama.
Kolika treba da bude parcela, zavisi od toga koliko jagoda želite da proizvedete. Jedan red dug 6 m može tokom sezone jagodama da snabdeva celu porodicu.
Stabljika iz pazušnog pupa, koja raste na površini i oblikuje korenje za proizvodnju nove biljke, zove se vreža. Vreže iz gredice s jagodama presađujte od jula do kraja avgusta. Ukoliko možete da razmnožavate jagode iz postojeće biljke, bićete u prednosti u odnosu na baštovane koji moraju da nabave mlade biljke, jer su one u baštenskim centrima dostupne samo u septembru i oktobru.
Od trenutka sadnje, pa do početka zime, jagode razvijaju korenje i akumuliraju rezerve hrane, pa ako ih posadite kasno ili, što je još gore, u proleće, one neće rađati u svojoj prvoj godini.
Pripazite na to da se kruna - granica između korenja i glave listova - nalazi tačno iznad površine zemljišta. Iskopajte dosta široku rupu i raširite korenje pre nego što ga prekrijete zemljom i pritisnete na dole. Bez obzira na broj biljaka koje sadite, nemojte koristiti sadilicu jer će rupe biti preuske.
Pronađite starinske sorte jagoda, čiji su nežni plodovi najbolji kada su sveže ubrani u bašti: "Royal Sovereigen" (rana), "Redgauntler" (srednje rana) i "Talisman" (kasna). Savremene sorte proizvedene su da rastu brzo, odolevaju bolestima i imaju plodove privlačnijeg izgleda, a sve je to neretko na uštrb ukusa.
Kad se izvade iz zemlje, mlade jagode se brzo suše. Korenje im zato odmah stavite u smesu komposta za presađivanje i vode, pa ih što pre ponovno zasadite. Teška i mokra zemlja nikako nije dobra za sadnju jagoda. Korenje treba da bude u vodopropusnom zemljištu. Za dvostruki red biljaka potrebno je podići zemljani nasip ravnog vrha, visok oko 20 cm i širine oko 1 metra i na njemu posaditi biljke.
Jagode s "dvostrukom berbom" su u stvari jagode s jednom berbom s tim da one donose plodove kasnije od pravih sorti s jednim rodom. Jagoda je izvorno rasla u šumama, pa zato voli kiselost drvnog humusa. Parcelu s jagodama trebali bismo dobro prihraniti nanošenjem obilnog sloja lisnog humusa po njenoj površini.
Zemljište između stabljike prekrijte iglicama zimzelenog drveća, listovima paprati i korom bora ili debljim slojem slame. Taj porozni tepih potiskuje korove i raščišćava površinu zemljišta, pa će mlade biljke biti manje osetljive na sivu plesan i puževe golaće.
U kasnu jesen pojavljuju se lisne bolesti. Nakon berbe, što pre odrežite listove dovoljno visoko da se ne dotakne srčika biljke. Biljka ubrzo počinje da stvara nove zdrave listove.
Jedan od velikih problema kod sadnje jagoda je njihova osetljivost na brzorastuće korove poput ladoleža, pirevine i ljutića. Korovi guše biljke, plodovima uskraćuju svetlost i osiromašuju zemljište. Ako korovi postanu problem, gredicu prebacite na novo mesto bez korova.
Meko i lagano zemljište između dva reda jagoda može biti iskorišćeno za sadnju reda spanaća, belog luka ili zelene salate, kultura koje nisu veliki potrošači i neće jagodama krasti korisna hraniva. Nemojte potpuno skinuti peteljke s jagoda pre nego što ih operete, jer će plodovi upiti vodu i to će im pokvariti slastan ukus.
Za razmnožavanje jagoda izaberite najbolje mladice izrasle iz matične biljke koju nameravate da razmnožite. Mlada biljka se iz zemlje vadi lopaticom i od matične biljke odvoji tako što se makazama prerežu vreže. Oko korenja biljaka treba ostaviti što više zemlje. One se potom prebace na mesto sadnje i odmah ponovo zasade. Treba pripaziti i na to da kruna nije potpuno zakopana, a zatim se jagode obilno zaliju.
Tagovi
Autorka
