Formirali smo Udruženje "Bobice zdravlja" sa ciljem da se izborimo za što bolju cenu našeg proizvoda, kaže Dragoslav Đorđević iz Suvog Dola kod Vranja.
Proizvođač borovnice Dragoslav Đorđević iz Suvog Dola kod Vranja, pre devet godina je sa puno ambicije ušao u proizvodnju ovog voća koje je bilo jako traženo na evropskom tržištu. Sa velikim entuzijazmom pristupio je sadnji 1.200 stabala zajedno sa svojim ortakom, koje su dobili posredstvom vranjske Poljoprivredno stručne službe, na njivi u selu Barelić koje se nalazi u ekološki čistoj sredini. Uprkos tome što nisu ništa znali o ovoj proizvodnji oni su uspeli da ih lepo odgaje.
"Nismo imali od koga da učimo pa smo bili prinuđeni da se sami edukujemo uz pomoć interneta. Jedina dobra strana ovog učenja bilo je to što smo bili u mogućnosti da se više puta vraćamo na jednu te istu stranicu kad god bi imali neodumicu oko sadnje, toka proizvodnje, zaštitu od bolesti, rezidbu", priča Đorđević prisećajući se svojih početaka.
Kada se seti toga on i danas sa sigurnošću ne može da kaže da li mu je bilo teže da proizvede kvalitetan plod ili da ga proda. Kaže da i tada gotovo da nije bilo otkupljivača ovog voća u vranjskom kraju, pa je i on zbog niske otkupne cene bio prinuđen da proizvedenu borovnicu prodaje na okolnim pijacama.
Bez obzira što se u samom startu ove proizvodnje suočio sa ovakvim problemom, nije želeo da odustane od nje čak i onda kada je rešio da zbog velikih putnih troškova koje je imao prilikom odlaska i dolaska na njivu sa rodom, raskine ortakluk i nov zasad sa ovim voćem, pre tri godine, podigne u svom selu.
Ovog puta odlučio je da sadnice među kojima se pored američke sorte djuk nalazilo i nekoliko njemu nepoznatih, nadzemno zasadi u agrotekstil vrećama koje je postavio na zakupljenoj njivi na odstojanju od 40 cm od vreće do vreće, odnosno 60 cm od korena do korena. Iako se po prvi put oprobao u ovom načinu proizvodnje bio je veoma zadovoljan kako su sadnice formirale krošnjasto stablo.
Međutim, kada su počele da rađaju shvatio je da su vreće zapremine 47,5 litara u kojima su zasađene male i da treba da ih zasadi u većim.
"Smatram da sam zbog toga ove godine i pored primene svih agrotehničkih mera dobio prinos od samo kilogram i trista grama po sadnici što je veoma malo. Pošto ne želim da mi se to ponovi i iduće berbe kupio sam novi treset i odlučio da na jesen sve sadnice presadim u vreće zapremine 113 litara, što će mi omogućiti rod od tri kilograma po sadnici."
On je, međutim, veoma zadovoljan kako je pred novu proizvodnu sezonu obavio negu i rezidbu u svom zasadu jer su to neki ključni elementi za ostvarivanje dobrog prinosa. Ovoga puta je prilikom rezidbe ostavio onoliko rodnih grančica na biljkama koliko je bilo potrebno što se i te kako povoljno odrazilo na kvalitet plodova. Ranijih godina to nije bio slučaj pa je zbog toga dobijao sitan i smežuran plod. Ovoga puta dobro je odradio i zaštitu od plamenjače i monilije tako da nije imao problem sa ovim bolestima uprkos promenljivom vremenu.
Đorđević je celokupan ovogodišnji rod ponovo prodao svojim standardnim kupcima u Vranju. Kaže da nije nezadovoljan prodajnom cenom koja se kretala od 450 do 500 dinara po kilogramu. Međutim, on smatra da bi proizvođači ovog voća udruženi mogli da ostvare veću cenu i da je zato sa nekoliko ovdašnjih proizvođača borovnice formirao Udruženje "Bobice zdravlja".
"Shvatili smo da samo ovako udruženi možemo da se izborimo za adekvatnu cenu našeg proizvoda i zato smo uputili poziv svima koji se bave ovim poslom u našem kraju da nam se pridruže. Mislim da ovako ujedinjeni možemo biti interesantni za otkupljivače koji će imati interesa da od nas otkupljuju borovnicu", ističe naš sagovornik i naglašava da su vranjski kraj nedavno pohodili predstavnici jedne firme iz Vojvodine koja se bavi otkupom ovog voća sa namerom da sklope saradnju sa ovdašnjim proizvođačima, ali da su se uprkos dogovoru vrlo brzo povukli zato što se ispostavilo da su ušli na tuđ teren.
Nadu da će trajno rešiti problem otkupa vranjskim borovničarima unelo je saznanje da će se u Leskovcu izgraditi hladnjača u kojoj će i oni moći da predaju svoj proizvod.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka