Kasno posađene sadnice veoma su osetljive na sušu, pa ih treba češće zalivati. Što se sadnja odvija kasnije, smanjuje se procenat prijema i porasta posađenih voćki.
Poljoprivredni proizvođači,koji nisu uspeli da zasade mlade sadnice voća jesenas, to mogu da urade u prolećnoj sadnji, koju bi trebalo da obave do sredine marta. Suzana Jerkić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi, ističe da se sve stablašice sade u toku zimskog mirovanja i to od opadanja lišća u jesen, pa do kretanja vegetacije u proleće. U klimatskim uslovima karakterističnim za Pčinjski okrug, najbolja je jesenja sadnja voća. Ukoliko se ne obavi na jesen, valja nastojati da sadnice budu posađene tokom toplih zimskih dana, kada zemljište nije smrznuto.
Prolećno sađenje treba završiti što ranije, po mogućstvu do sredine marta. Što se sađenje odvija kasnije, smanjuje se procenat prijema i porasta posađenih voćki. Kasno posađene sadnice veoma su osetljive na sušu, pa ih treba češće zalivati.
Pripreme za prolećnu sadnju počinju finom obradom zemljišta, razmeravanjem i obeležavanjem mesta za sađenje kao i kopanjem jamića. Korenove sadnice izvađene iz trapa treba potopiti u vodu (12 - 24h), kako bi povratile svežinu. Sve sadnice koje voćari nameravaju da sade moraju dobro da se iskontrolišu, počevši od korenovog sistema, pa do nadzemnog dela stabla. Pri tome treba strogo voditi računa da sadnice nemaju nekog mehaničkog oštećenja i prisustva prouzrokovača bolesti i štetočina, da nisu izmrzle i počele da se suše.
"Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Povređene žile na sadnici moraju se odstraniti odsecanjem od zdravog mesta. Zdrave žile se skraćuju na dužini od 20 - 25 cm kako bi se osvežile. Takođe, treba odseći žile koje se ukrštaju i prepliću. Žile se orezuju oštrim voćarskim makazama, tako da presek bude gladak i što manji (upravan na osu žile). Preporučuje se da se korenov sistem sadnice neposredno pre sadnje umoči u 'kašu' koja se sastoji od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode u koju treba dodati neki fungicid sa ciljem da se žile dezinfikuju. U tu svrhu se može koristiti 1% rastvor Venomila, ili 0,4% rastvor Cineba. Uloga 'kaše' je veoma značajna, posebno kada se sadnja obavlja u proleće. Ona 'oblači' koren, prekrivajući ga zemljišnom skramom, što omogućava bolji kontakt žila sa okolnom zemljom. Fitohormoni iz goveđe balege ubrzavaju deobu ćelija korena i obrazovanje apsorpcionih žilica. Na taj način se poboljšava prijem sadnica”, priča Jerkićeva.
Ona savetuje voćarima da pri sađenju vode računa o postavljanju sadnica kraj obeleženih sadnih mesta pomoću markera - kolčića, dubini sadnje, rasporedu žila u jami, uspostavljanju tesnog kontakta između žila i zemljišta i đubrenju.
"Sadnice se obično sade na dubini na kojoj su bile u rastilu. Pri tome spojno mesto sadnice treba da bude iznad nivoa zemljišta. Na lakšim zemljištima i na terenima izloženim dejstvu erozije, sadnice se obično sade nešto dublje (2 - 3 cm) nego što su bile u rastili. Žile sadnice pri sađenju treba da budu zrakasto raspoređene po jami, a zatim se koren prekrije sitnom i plodnom zemljom. Sadnica se malo prodrma da sitna zemlja zađe između žila", objašnjava savetodavka.
Da bi se uspostavio što bolji kontakt između sadnice i zemlje, ona mora da se ugazi oko sadnice i to jače kada je prolećno sađenje i zemlja vlažna, dok se slabije gaženje obavlja kada je jesenja sadnja i zemljište vlažnije.
"Nakon prvog gaženja u jame se ubacuje dobro zagoreo stajnjak, a zatim zemlja. Neposredno pre zatvaranja jame dodaje se kompleksno mineralno NPK đubrivo u količini od oko 50 - 100grm/ sadnica formulacije 6:12:24 ili 8:16:24 itd. Nakon unošenja, mineralno đubrivo se prekrije zemljom, obavi se završno gaženje oko sadnice i obavezno zalije sa oko 10 l vode po sadnici", zaključuje Suzana Jerkić.
Tagovi
Autorka
