Prva berba višnje od evropskih para

Prvi poljoprivrednik u Srbiji koji je dobio novac iz IPARD programa, Dragiša Kovačević iz Rume, ove godine berbu višnje završio za samo tri dana. On u Stejanovcima ima voćnjak pod oblačinskom višnjom površine šest hektara.

Voćarstvom se bavi više od decenije, ali ovogodišnja berba je za njega posebna, jer je prvi put višnju skidao sa novim beračem koji je nabavio preko evropskog IPARD programa.

"Berbu smo počeli u optimalnom roku, a mašina opravdava sve svoje karakteristike i uložena sredstva. Zamenjuje od 100 do 150 radnika. U ovogodišnjoj berbi mašinu je opsluživalo pet radnika, a učinak je kao da mi je u voćnjaku bilo oko 150 ljudi. Dodatna tri do četiri radnika radila su na skupljanju punih gajbi i iznošenju iz voćnjaka. Ipak , kada se zna da je danas nemoguće naći toliko ljudi da rade u voćnjaku i koliko taj rad košta, jasno je da je mašina i finansijski opravdala ono što sam uložio," kaže Dragiša Kovačević.

Prednosti i mane mašinske berbe višanja

Mašina utiče na bolji kvalitet branja 

Mašina veli utiče i na bolji kvalitet branja, kada je višnja zrela i spremna za berbu. Lakše otpada, nema rasipanja niti mogućnosti da berač polomi granu ili ošteti plod. Mašina nema kontakt sa granama, postavlja se samo na gornji deo stabla i to je jedini kontakt, tako da je mogućnost oštećenja stabla ili roda skoro nemoguća.

Ovaj voćar oblačinsku višnju ima na šest hektara svoje zemlje u Stejanovcima. Stabla su raspoređena u 40 redova, po 127 stabala u svakom redu.

"Mašina i pet ljudi koji je opslužuju za sat vremena i 15 minuta oberu višnju u jednom redu. Normalnim tempom, sa deset sati rada dnevno celokupna berba bila je gotova za tri dana. Sa samo osam ljudi. Mašina za berbu višnje i šljive je domaće proizvodnje, firme iz Žablja. Za tri dana posla je radila besprekorno," kaže Dragiša.

Konkurisanje za IPARD fond nije "bauk"

Prenoseći iskustva drugih poljoprivrednika, kaže da ako i dođe do kvara, serviseri problem rešavaju za jedan dan. Njena cena je bila 48.000 evra sa PDV-om, a povraćaj sredstava za kupovinu od IPARD fonda ostvaren je u iznosu od 60 odsto na osnovnu cene bez poreza.

Dugoročno gledano, investicija će mu se isplatiti, kako zbog povraćaja sredstava, tako i zbog velike uštede na radnoj snazi. Kovačević podseća da konkurisanje za IPARD fond nije "bauk", ali i da postoje agencije koje poljoprivrednika za određenu sumu novca vode kroz proces prikupljanja dokumentacije.

Ako se desi da poljoprivrednik ne prođe u tom konkursu, ista dokumentacija, možda sa eventualnim izmenama, može da se upotrebi i u nekom narednom, ali kako kaže Kovačević, i to je deo rizika na koji poljoprivrednik treba da računa. Pri tom i cena agencijskih usluga podleže povraćaju sredstava od IPARD fonda.

"Zadovoljan sam kako sistem funkcioniše. Prošle godine u januaru je počeo konkurs, u junu sam dobio pozitivno rešenje, mašinu sam kupio krajem prošle godine, a drugo rešenje o povraćaju sredstava od 60 odsto bilo je realizovano u januaru. Ja posao radim na leto, tad berem višnje i što se mene tiče, rešenje je moglo stići i u martu. Meni je samo bilo važno da stigne do berbe," govori Dragiša Kovačević.

Rod višnje i do 50 posto manji nego lane

Po njegovim rečima ovogodišnji rod je manji od proseka u odnosu na prethodne. Tokom oprašivanja višnju nije pogodio mraz, ali je vreme bilo loše, hladno i kišovito, što ovoj voćnoj vrsti nikako nije pogodovalo u vreme cvetanja.

"Kiša je višnji kasnije pogodovala, sve do berbe, posebno meni koji nemam zalivni sistem. Srećom, leda nije bilo, ali računam da bi rod mogao da bude čak i do 50 posto manji u odnosu na 2018. Prošle godine kada je rod bio dobar i cena je bila bolja, oko 72 dinara za kilogram. Ove godine to je nekih 50-tak dinara," zaključuje Kovačević.

Ovaj voćar, gaji autohtonu sortu, oblačinsku višnju koja je pogodna za industrijsku proizvodnju, a što je najvažnije ima i sigurnog otkupljivača. Kaže ima u planu da ovu proizvodnju proširi na 20 hektara zemlje. Sledeći korak je pismo o namerama resornom ministarstvu poljoprivrede, kako bi pokušao da putem licitacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini dođe do većih površina za višegodišnje zasade; jer u voćarstu računica se mora gledati na duži vremenski period.