• Može li Radna grupa da uvede red?
  • 09.07.2017. 12:30

Radna grupa "kroji" cenu malina?

U narednim danima bismo trebali da saznamo na čiju stranu će "prevagnuti radna grupa". Na stranu onih koji nude 120 dinara ili kod onih koji traže 200 dinara za kilogram za sad i dalje "crvenog zlata".

Foto: Đorđe Simović
  • 14.350
  • 713
  • 0

Kako pomiriti dijametralno suprotne stavove malinara i hladnjačara? Radnom grupom koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve. To telo bi treblo da preslika "poljski model". Nije dovoljno da se sa poljskom stranom konsultujemo elektronski, već će se predstavnici grupe zaputiti u tu, nama malinarski, konkurentsku zemlju.

U Poljskoj akontna cena 1,25 €

Na sastanku u Vladi Srbije preko puta premijerke Ane Brnabić sedeo je direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće" iz Arilja i predstavnik proizvođačke grupacije malinara Božo Joković. O utiscima sa sastanka za "Agroklub" je rekao:

"Dogovorili smo se da se primene modeli formiranja cene maline kao u agrkoooperativama u Evropskoj uniji. Na sastaku su hladnjačari tvrdili da uopšte nemaju tražnje za ovogodišnjom malinom. Tada smo došli do podatka da malina, u Poljskoj, košta 5,2 zlote po kilogramu što odgovara ceni od 1,25 evra. Moj predlog je bio da se na tu cenu doda 20-30 evrocenti pošto se zna kakav je kvalitet vilameta u Zapadnoj Srbiji. Uostalom tako, kao vrhunska, se i godinama prodaje na svetskom tržištu", objašnjava Joković. Kako Joković napominje, to bi bila akontna cena, a formirana Radna grupa bi trebalo nakon analiza da predloži krajnju cenu u 2017. godini.

Hladnjačari pretili iseljavanjem iz Srbije

Prema Jokovićevim rečima sastanak u Vladi Srbije je na momente bio izuzetno neprijatan. Predstavnici hladnjačara su govorili kako im se posao sa malinama ne isplati i čak zapretili iseljavanjem iz Srbije. "Ako hoće da se isele - srećan im put. Mi druge države nemamo i nameravamo da se proizvodnjom malina bavimo još mnogo godina. Decenijama smo ovaj posao do sada radili, pa nameravamo i da nastavimo", naglašava Božo Joković.

Kada je reč o odlasku u Poljsku, na taj korak su se odlučili zato što je ta zemlja najveći konkurent Srbiji u proizvodnji malina. On tvrdi da kada je o kvalitetu reč, to nije slučaj pošto smo najveći svetski proizvođači sorti vilameta i mikera koje su tržišno i najatraktivnije.

Koliko je ovogodišnje umanjenje roda?

Na pitanje koliko je ovogodišnji rod podbacio u odnosu na lanjski Joković kaže da su komisije su utvrdile da je smanjenje roda od 30% do 50%. "Realno je i više od 50%, ali ajde da sada ne pravimo pitanje oko toga. Hladnjačari kažu da su ove godine oprezni po pitanju cene, pošto su kako kažu, prošle godine malinu pretplatili. Nije realno da se svi rizici prebace na proizvođače. Ne bi trebalo zaboraviti kakve smo probleme imali sa nepogodama, skupim repromaterijalom, skupom radnom snagom, i na kraju da imamo rizik tržišta. Moramo to podeliti na ravne časti. Tako ćemo ostaviti proizvođače u životu. Ako oni nestanu trgovci neće imati šta da prodaju, a ni država neće imati devizni priliv koji sada ima", ističe Joković.

Akontna cena u Arilju - 150 din/kg

Naš sagovornik kaže da je u Arilju trenutno akontna cena 160 dinara, ali dodaje i to da je problem što to nije cena na svim otkupnim mestima u Srbiji.

Da li postoje garancije da će problem biti rešen?

Oni koji se bave politikom često znaju da kažu da "ako nećeš neki problem da rešiš - formiraš radnu grupu". Pitanje koje se samo nametnulo je da li malinari imaju ikakve garancije da će posao oko formiranja realne akontne cene biti urađen i što je važnije da li će biti obavezujući za otkupljivače. Joković je optimista po tom pitanju. Navodi jedan skorašnji primer koji podgreva njegov optimizam.

"U februaru smo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću poslali dopis koji je on potpuno ispoštovao. Formirao je radnu grupu i došli smo do rešenje u vezi sa sadnim materijalom sa Institutom u Čačku i direktorom Milanom Lukićem. Ne mislim da je formiranje Radne grupe kupovina vremena. Nema više vremena za to. Uključili su se i premijerka Brnabić, i ministri Nedimović i Ljajić i mislim da nismo ostavljeni na cedilu", ističe Joković.

Hitno napraviti strategiju malinarstva

Božo Joković godinama insistira na usvajanju i primeni strategije razvoja malinarstva. On tvrdi da malinari u Srbiji imaju sve potencijale da budu dugoročno "broj jedan" u proizvodnji maline u svetu. "Sa problemima koji se nameću svake godine mi to sigurno nećemo moći da uradimo. Pravo vreme za početak tog posla će biti nakon berbe. Moramo ojačati proizvođačke grupacije i da ne zavisimo od hladnjačara. Sada imamo paradoks jer potpuno zavisimo od hladnjačara. Od nabavke repromaterijala pa sve do plasmana plodova", kaže Joković.

Dobar primer zadruge "Agro Eko Voće" u Arilju

On je i direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće" koju ističe kao dobar poslovni model. "Naša zadruga okuplja 150 ljudi. Reč je o velikoj grupaciji. Sami smo podigli kredit, zadužili se, podigli hladnjaču, dali smo svoja imanja pod hipoteku. Ne želimo ništa da prepustimo slučaju. Hladnjačari mogu da nam budu dobri partneri. Ako hoće. Trebalo bi svi da sednemo i da se dogovorimo kako umesto izvoza maline u vrednosti 250 miliona evra izvezemo pola milijarde", naglašava Joković.

A šta se dešava u međuvremenu?

U međuvemenu su nakon malinara u zapadnoj Srbiji protestovali i malinari u Ratkovu. Oni, naime, tvrde da im dnevno propadne rod vredan 25.000 evra pošto im se ne isplati da malinu beru za cenu od 100-120 dinara. Ratkovački malinari traže 200 din/kg. Računica im je sledeća: proizvodnja maline po kilogramu ih košta 150 dinara, a u preostalih 50 dinara učestvuje branje i transport na otkupno mesto.

I tu nije kraj. U celu priču se uključio i predsednik Aleksandar Vučić sugerišući Vladi Srbije da malinarima pomogne kroz mašine i opremu, šta i koliko treba da se subvencioniše, da mogu deo gubitaka u narednim godinama da pokriju ulaganjem u bolju infrastrukturu, zaštitu i veće osiguranje.

Foto: Đorđe Simović


Tagovi

Maline Radna Grupa Božo Joković Aleksandar Vučić Cena Poljska Ana Brnabić Branistal Nedimović Ministarstvo poljoprivrede Evropska unija Izvoz Tržište Agro Eko Voće Akontna cena


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi