• Proizvodnja borovnice
  • 07.07.2019. 14:00
  • Mačvanski okrug, Krupanj

Radoje Radivojević: Ulaganje u zasad borovnice se na kraju isplati

Pionir u proizvodnji borovnice u Krupanjskom kraju, Radoje Radivojević, kaže da je to isplativa proizvodnja, da je učio na svojim greška ali da posle pet godina od zasnivanja zasada, ubira plodove svoga rada. Najveći problem je nedostatak radne snage i otkupnih mesta u ovoj varošici, zato borovnicu nakon berbe transportuje u Šabac ili Bajinu Baštu.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 1.046
  • 89
  • 0

Malinu u Rađevskom kraju teško da može zameniti neka druga voćna vrsta, to je tradicija u ovom kraju. Ipak nekoliko proizvođača se poslednjih godina usudilo da zasadi voćnu vrstu koja nije karakteristična za ove krajeve. Danas u Krupnju ima svega tri proizvođača borovnice, a Radoje Radivojević je jedan od njih. 

Borovnica traži vodu

Na parceli od 80 ari, pre borovnice imao je malinu koja nije davala očekivane prinose, a nakon urađene analize zemjišta potvrdilo se da Ph, odgovara samo borovnici. "To je bio prvi razlog prelaska sa maline na borovnicu. Zasad smo podizali sukcesivno, prve godine smo posadili samo 400 sadnica i odmah na početku javili su se problemi. Biljke nisu napredovale kako treba jer joj je bila nepohodna veća količina vode. Morali smo da iskopamo bunare i postavimo sistem za navodnjavanje i sada to funkcioniše kako treba", kaže Radoje. 

Borovnica ima plitak korenovo sistem bez korenovih dlačica i voda joj je neophodna u plitkom sloju da bi normalno funkcionisala. Površinu od 80 ari, Radoje je podizao 3-4 godine i danas ima nešto više od 2000 sadnica, a prinosi ove godine su oko tri kilograma po žbunu.

Na parceli od 80 ari, pre borovnice imao je malinu koja nije davala očekivane prinose

Početak je bio težak 

Dve godine uzastopno imali su problema sa elemantarnim nepogodama, tačnije gradom gde im je zasad bio bukvalno uništen. "Ništa nismo mogli da iskoristimo od roda jer ga nije ni bilo i onda smo 2018. godine rešili da podigemo protivgradnu mrežu. I ovog proleća je bilo grada u Krupnju ali ja nisam imao štetu što znači da je to bila opravdana investicija. Borovnica traži ulaganje, ja sam to saznao težim putem ali sam naučio nešto iz svojih grešaka.

Savetuje proizvođače koji žele da se upuste u ovu proizvodnju da tri stvari moraju ispoštovati. Na prvom mestu to je optimalna ph zemljišta koja mora biti u opsegu 4,2-5,5, lagano, propustljivo i rastresito tlo, jako je bitan i kvalitet vode kojom zalivate biljku i naravno zdrav i proveren sadni materijal.

Organska borovnica

Kasnije treba dodavati piljevinu odnosno strugotinu, po mogućstvu od četinara. "Mi međuredni prostor kosimo i ta trava ostaje u redu i dodatno poboljšava kvalitet zemljišta a borovnicu redovno okopavamo," kaže Radoje, a bitno je i rezidbu valjano odraditi.

Ne treba ostavljati puno plodova po žbunu jer se tako dobijaju sitni plodovi, a teži se nekom standardu od 12mm. U njegovom zasadu se koriste organska đubriva i izvesne količine NPK ali ne koriste dodatnu ishranu kroz sisteme za zalivanje jer kako tvrdi nema potrebe. Zemljište ima sasvim dovoljno mineralnih materija.

Dragana Šego: Bumbari u borovnici povećavaju prinos

Otkupni centri daleko 

Prema njegovim rečima najveći problem je što su daleko od velikih otkupljivačkih centara. U Krupnju se borovnica ne otkupljuje i zato nakon berbe dodatna obaveza je prevoz do Šapca, Loznice čak i do Bajine Bašte. Jedan deo roda, mada neznatan proda i na lokalnom tržištu, Radoje nudi i mogućnost prodaje i u samom zasadu ali ovdašnje stanovništvo nije još uvek upoznato dovoljno sa borovnicom. Sa otkupnom cenom nema problema ni ove godine. 

"Cena je zadovoljavajuća i ove godine je pet evra. Ako se zadrži ova cena biće super jer tu zaista ima lepe zarade, a ja imam odličan kvalitet, a veličina bobica ide i preko 20mm. Bilo bi odlično kada bi nas bilo više, jer bi otkupljivačima mogli ponuditi veće količine ali za sada samo nas trojica imamo borovnicu, sve ukupno to je nekih ni pet hektara. Teško se ljudi odlučuju kad čuju kolika su ulaganja neophodna."

Prinosi ove godine su oko tri kilograma po žbunu

Zbog velikog ulaganja malo proizvođača

Ljudi često dolaze kod Radoja, raspituju se i on im relano govori o proizvodnji borovnice iz ličnog iskustva o svojim propustima, savetuje ih da ne prave njegove greške nego da u investiciju uđu sa jasnim planom i kalkulacijom. Da ne štede na sadnom materijalu ili bilo čemu drugom jer se to kasnije obije o glavu i imate više štete nego koristi. 

"Još jedan problem koji je sve pristniji je nedostatak radne snage u vreme berbe. Borovnica stiže na branje kad i malina a ovde u Krupnju bukvalno svaka kuća ima manji ili veći zasad maline i jako je teško naći slobodne ljude. Inače meni nije teško da berem borovnicu, zasad je pod nagibom pa krenemo iz podnožja ka vrhu i tako je lakši položaj za telo niste stalno nagnuti nad žbunom. Borovnica zri postepeno pa se tako i berba obavlja. U našem zasadu zavisno od vremenskih prilika berba traje oko 40 dana."

Radoje se inače bavi i fotografijom, sada već manje jer posla u poljoprivredi uvek ima. Pored borovnice, ima i zasad kajsije i šljive, a kako kaže uz put se bavi i pčelarastvom i to je sasvim dovoljno da sebi ispuni dan i osigura zaradu. 

Smatra da se od poljoprivrede može živeti, pogotovo gde su porodice brojnije i gde ima radne snage ali uz obaveznu primenu agrotehnike. 


Povezana biljna vrsta

Borovnica

Borovnica

Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u... Više [+]

Foto prilog


Tagovi

Borovnica Krupanj Otkupna cena Agrotehnika Protivgradna zaštita Navodnjavanje Radoje Radivojević


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Više [+]

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.