Radovi u voćnjaku tokom jeseni

Sa završenom berbom, radovi u u voćnjacima nisu završeni. Sada predstoji period kada treba obaviti čitav niz agrotehničkih mera za dobro prezimljavanje biljaka. U ovom periodu radimo sanitarnu rezidbu, zaštitu sadnica od zečeva, krečenje voćnih stabala, kao i đubrenje višegodišnjih zasada, navodi savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Čačak, Snežana Dragićević-Filipović.

Na deblu i osnovnim granama stabla u starijim zasadima površinski slojevi kore pucaju, izumiru i služe za utočište mnogim štetočinama. Na površinskom sloju se stvara mahovina, lišajevi, gljive i gnezda gusenica.

"Ukoliko se pojave, važna mera je uklanjanje površinskog sloja kore. Takvu koru treba svake godine specijalnim strugačima ili čeličnim četkama skidati i spaliti", kaže ona.

Rezidba smokve u jesen: Kako pravilno oblikovati stablo i zaštititi ga od zime?

Kora se uklanja oprezno, napominje, da se ne povredi tkivo drveta i ne naprave rane.

"Očišćenu koru treba sakupiti, izneti iz zasada i spaliti. Tako se uništavaju mnoge štetočine i njihova jaja. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće."

Očistiti šupljine

Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine) ili ukoliko je došlo do ljuštenja kore, treba ih prvo dobro očistiti, a zatim dezintifikovati, sa 5% rastvorom plavog kamena.

"Često iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iscrpljuju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetočine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više."

Ako je stablo previše bujno onda se primenjuje uzdužno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Kako objašnjava, paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noža oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše, ne nanoseći povrede drvenom delu debla.

"Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. Ukoliko postoji opasnost od zimskih mrazeva paranje se obavlja koso. Ova mera se pokazala kao dobra za sprečavanje debljanje tkiva ispod kore", napominje Dragićević-Filipovićeva.

Krečenje stabala

Ukoliko ima  mehaničkih povreda na deblima voćaka, njih je potrebno prvo očistiti i dezinfikovati 5% rastvorom plavog kamena, a potom premazati kalemarskim voskom. 

"Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, ali se može primeniti u dva ili tri navrata tokom jeseni i zime."

Recept po kome se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora, dodati vodu i ostaviti smesu da odstoji dva dana da bi se lepljivost povećala i tada je primeniti.

Kada obaviti krečenje stabala voćki?

"Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i kretanje vegetacije se može odložiti za nekoliko dana."

Kako kaže, ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje i kod kojih temperaturna kolebanja mogu i izazvati kretanje vegetacije.