Rejonizacija - projekat važan za državu, ali i za voćare

Za najviše 3 godine  državne subvencije u voćarskoj proizvodnji mogle bi da se dodeljuju na osnovu dokumenta o rejonizaciji. To znači da će na osnovu klimatskih i zemljišnih karakteristika pojedinih područja u Srbiji, struka i nauka određivati koje od 18 voćnih vrsta mogu da daju najveće prinose u kojoj oblasti. Na osnovu te procene država će iz kase davati novac za proizvodnju. U praksi će to značiti da ukoliko proizvođač gaji malinu ili jabuku tamo gde nije procenjeno da su klimatsko-zemljišni uslovi pogodni za komercijalnu proizvodnju, on neće moći da dobije državne podsticaje. 

Projekat vredan 30 miliona dinara 

Za taj projekat zaduženi su Institut za voćarstvo u Čačku, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Uz finansijsku podršku ministarstva poljoprivrede od 30 miliona dinara, u naredne 3 godine biće završen strateški važan projekat rejonizacije. Prva ideja o rejonizaciji u Srbiji pojavila se davne 1961. godine, ali od tada se ništa nije preduzimalo. 

Rok za završetak projekta 3 godine

Profesor dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da se ove godine krenulo u realizaciju tog značajnog projekta, dodavši da će on biti gotov za 3 godine. "Cilj je da na osnovu klimatskih i zemljišnih karakteristika uradimo rejonizaciju, odnosno pozicioniranje voća tamo gde ono može dati najbolji prinos, srazmerno genetičkom potencijalu s jedne i uslova podneblja s druge strane", objašnjava Lukić.

Nepravilno pozicionirani razlog slabih prinosa jabuke i maline

Lukić napominje da je naša zemlja u poslednjih nekoliko godina, pa čak i decenija, imala ozbiljne probleme prilikom gajenja pojedinih vrsta voća upravo zbog te nesrazmere, tako da je novac iz državne kase odlazio u voćnjake koji nisu na pogodnom podneblju. 

"Kod jabuke se teoretski mogu postići visoki prinosi. Recimo i do 100 tona po hektaru, a kod maline 18-25t/ha. Međutim, imamo činjenicu da su prosečni prinosi kod jabuke oko 14 tona, kod maline 5,8 tona. Dakle, to je daleko ispod očekivanog. Jedan od najvažnijih nedostataka je sadni materijal, ali ono što bitno utiče  je nepravilno pozicioniranje, odnosno gajenje voća tamo gde klimatski i prvenstveno zemljišni činioci apsolutno ne odgovaraju toj vrsti voća", tvrdi profesor Lukić.

Ekspanzija maline bez ispitivanja klime i zemljišta 

Kao primer za to navodi malinu. On kaže da je prethodnih godina došlo je do ekspanzije zasada na celom području Srbije bez prethodnog ispitivanja klime i zemlje. Direktna posledica toga je nizak prinos, i ono što je najgore, sušenje velikog broj zasada. 

"Cilj je da u naredne 3 godine imamo jasnu preporuku namenjenu proizvođačima na kojim područjima se može veoma uspešno gajiti koja vrsta voće. Za Ministarstvo poljoprivrede to će biti značajna platforma za davanje subvencija upravo u tim područjima", navodi profesor dr Milan Lukić. 

Ko sve dobija od rejonizacijom?

Time će dobiti i proizvođači i država. Voćari će imati pred sobom činjenice na osnovu kojih će odlučiti šta će saditi i tako sprečiti sopstveni sunovrat jer neće ulagati ogroman novac u voćnjake koji im neće dati maksimalan prinos. A država će novac iz budžeta usmeravati tamo gde su najpovoljniji uslovi za gajenje određene vrste voća. Za Srbiju je rejonizacija novina, ali za u ostalim razvijenim zemljama ovaj posao je odavno završen. Vinogradari u našoj zemlji su ovaj posao već odradili uz pomoć stručnjaka iz Italije, koji su jasno pozicionirali područja pogodna za gajenje vinove loze. 

Lukić: Voćari ne treba da se plaše

Lukić na kraju ističe da proizvođači ne treba da se plaše ukoliko struka i nauka kažu da na pojedinim područjima ne treba gajiti, recimo, kajsiju, koja je veoma zahtevna voćna vrsta, ili breskvu ili malinu. "Voćari će i dalje samo moći da odluče koje voće žele da gaje. Međutim, ukoliko neko odluči da pojedinu voćnu vrstu gaji na područjima za koje Strategija o rejonizaciji ne kaže da je to područje dobro za gajenje,  takve zasade resorno ministarstvo neće finansijski podržati", zaključuje Lukić.  

Foto: Biljana Nenković