Rekonstruktivna rezidba starih zasada lek za lošu rezidbu

Neadekvatno orezani zasadi šljiva, ili oni kod kojih uopšte nije obavljena ova mera, jedan su od najvećih neprijatelja dobrog prinosa. Prema rečima Danka Petrovića, savetodavca za voćarstvo u PSSS Kragujevac, ovo je pravo vreme za rekonstruktivnu ili korektivnu rezidbu, kojom za nekoliko godina može da se vrati puna rodnost stabala u starim zasadima:

"Voćari u Šumadiji često veoma blago, takoreći lako, orežu ili skinu rodne elemente sa biljke da bi dobili veći prinos. Tako se biljka optereti u toj godini, pa dobiju veći prinos. Ali u sledećoj imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka, jer tokom leta,  kada se vrši diferenciranje biljka, bude suviše opterećena rodom, pa i sledeće godine imamo mali i često prinos koji nije ekonomski opravdan. Desi se i godina da nema uopšte prinosa".

Loša rezidba može da se ispravi 

Proizvođači tada imaju razna opravdanja, pa krenu i priče iz naroda da je zasad formiran u prestupnoj godini, te onda rađa svake druge godine.

"To su samo priče. Zapuštenim zasadima ima pomoći. Suština korektivne rezidbe je da se isprave greške iz prethodnog perioda ili, ako nije uopšte rađena, da se što je moguće bolje uzgojni oblik privede pravilnoj nameni. Najveća dilema u rezidbi je šta odbaciti, da li je mnogo ili malo skinutih grana. Optimalni rok za ovu rezidbu je druga polovina februara i prva polovina marta. Posle toga dve, najviše tri godine je potrebno da se stari zasad vrati u punu kondiciju", dodaje Petrović. 

Ovakvu jednu rezidbu Petrović je izveo na radionici na terenu u selu Venčac kod Aranđelovca kod domaćina Ljubiše Jeftića. Njegov zasad šljive čačanska rodna star je deset godina i jedan je od primera loše obavljene rezidbe. Meštani ovog sela kažu da ne znaju mnogo o rezidbi. Priznaju da najviše greše prilikom sečenja grana, te odstranjuju i one koje treba i one koje ne treba. 

Orezivanje kod kotlaste krune

Uzgojni oblik u njegovom zasadu zahteva klasičnu kotlastu krunu. A kotlasta kruna znači da sredina biljke bude potpuno otvorena, te u toj zoni treba skidati grane. 

"Suština je da sunce obasjava središnji deo biljke i da nema zasenjivanja ni zelenih lastara, ni plodova. Skidamo grane da jednostavno stvorimo prostora za promaju, koja nam je jako bitna i zbog mikroklime u zasadu. Povećana vlaga u zoni krune stvara uslove za razvoj patogena", kaže Petrović.

Kalkulacija koja zavisi od rezidbe

Loše orezana šljiva u jednoj godini daće od 60 do 100 kilograma ploda, a sledeće samo osam do 10 kilograma.  Radi se o takozvanoj alternativnoj rodnosti. Prinos šljive u uslovima u Šumadiji, uz primenu svih agrotehničkih mera, kreće se od 25 do 30 tona po hektaru, što uz uobičajeni raspon sadnje pet sa četiri, sa 500 stabala po hektaru, podrazumeva prinos po jednoj šljivi od 50 do 60 kilograma. Uz primenu svih agrotehničkih mere, za najviše tri godine, stara stabla šljive mogu dostići punu rodnost.

Šljiva je ranije u Venčacu  bilo u svakom domaćinstvu, ali je  98 odsto plodova išlo u rakiju. Padalice su odlazile za ishranu svinja, a oko 0,5 odsto su uzimale domaćice za spremanje džema. S obzirom na to da su ljudi odlazili sa sela u gradove zbog posla, mnogi voćnjaci u okolini Aranđelovca, koji naginje ka Kosmaju, ostali su zapušteni. Sada bi, zbog promenjenih tržišnih uslova, hteli da vrate rodnost svojih šljivika. 

Foto: Biljana Nenković