• Višnja
  • 20.12.2018. 10:30

Rezidbom višnje obnoviti stablo i povećati kvantitet i kvalitet roda

Rezidbu počinjemo po opadanju lišća, to jest krajem novembra ili početkom decembra, pa sve do početka bubrenja pupoljaka i kretanja nove proizvodne godine.

Foto: Flickr / Thomas Hirsch
  • 793
  • 109
  • 0

U Jablaničkom okrugu višnjа je uz šljivu dominatna voćna vrsta i od nje egzistencije obezbeđuju mnoge porodice. Ta voćna kultura se u poslednje vreme dosta širi i to najviše u leskovačkoj opštini, Bojniku, Lebanu i Vlasotincu. Prema rečima savetodavca za voćarstvo u PSSS Leskovac Aleksandra Mitića, radi očuvanja dugovečnosti i rodnog potencijala, kod višnje se mora sprovoditi redovna rezidba voćnih stabala. Tako se dobrim delom programira količina plodova po jedinici stabla i mogućnosti voćnog stabla da iznese te plodove, da obnovi rodno drvo i da izdeferencira rodne elemente za iduću proizvodnu godinu.

Rezidbom se odstranjuju suve, slomljene i bolesne grane

Mitić kaže da je 2018. godina bila specifična, jer je došlo do retrovegetacije, pa smo imali drugi prirast mladara koji nije dobro odrveneo i ti su lastari osetljivi na zimske mrazeve, pa tokom zimskih meseci može doći do izmrzavanja. Ti lastari se tokom rezidbe moraju obavezno dobrim delom ostraniti. Rezidbom višnje, bez obzira na to da li će berba biti ručna ili mašinska, ostranjujemo grane koje su u prvom redu suve, slomljene ili bolesne. 

Odstraniti ili zakratiti grane i grančice na donjem delu krune

Grane i grančice koje se nalaze na donjem spratu ili u donjem delu krune, takođe, ostranjujemo ili zakraćujemo na mlad prirast tako da imamo prostor od 50 centimetara visine od prvih rodnih grančica do površine zemlje gde će se obaviti održavanje zemljišta bilo da je reč o rotofreziranju ili herbicidnom tretmanu ispod krune voćnog stabla. Ukoliko imamo zaostale izdanke prilikom rezidbe ih obavezno ostranjujemo makazama što bliže do površini zemljišta ili čak i dublje. 

Kod piramidalne krune rezidbom održavamo spratnu dominaciju

Rezidbom višnje odstranjujemo jake lastare iz unutrašnjosti krune voćnog stabla, ali uklanjamo i rodne paralelne (nasadne) grane i grančice. Tako obavljamo izolaciju vrha krune voćnog stabla umanjujući dominatnost na bočna razgrnjavanja. Ukoliko je reč o piramidalnoj kruni, rezidbom pokušavamo da održavamo spratnu dominaciju, tako da donji spratovi budu uvek jače razvijeni nego srednji ili vršni. Izrođene grane i grančice se rezidbom ostranjuju, dok se izdužene grane i grančice zakraćuju na mlade priraste zbog obnove rodnih grančica i sprečavanja ogoljavanja. 

Rezidba se mora obavljati svake godine

Rezidba je obavezna mera tokom svake godine, ali nju treba prilagođavati habitusu voćnog stabla. U prvih nekoliko godina imamo rezidbu za formiranje željenog uzgojnog oblika, a nakon četvrte godine rezidba na rod ili regulisanje rodnosti u zavisnosti od željenog uzgojnog oblika i intezivnosti proizvodnje. Rezidba je pomotehnička mera koja opterećuje proizvodnju od nekoliko hiljada dinara, do 200 evra po hektaru, ali
zato mnogo znači za dobijanje dobrog prinosa i kvalitetnog proizvoda. Rezidbu počinjemo po opadanju lišća, to jest krajem novembra ili početkom decembra, pa sve do početka bubrenja pupoljaka i kretanja nove proizvodne godine krajem marta ili najkasnije početkom aprila.


Povezana biljna vrsta

Višnja

Višnja

Sinonim: - | Engleski naziv: Sour cherry | Latinski naziv: Prunus cerasus L.

Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu.  Najbolje uspeva na obroncima... Više [+]

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Višnja Rezidba Aleksandar Mitić Lastari Suve grane Bolesne grane Rod Prinos Kruna


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.