Ringlov je u stvari šljiva: Zašto bismo trebali više da ga jedemo?

Pamtim je iz detinjstva, ugnječenu na putu, prerodilu savijenih grana toekom letnjih žega, divlju šljivu nepravedno zapostavljenu i podcenjenu - ringlov. Stara je ova voćna vrsta oko hiljadu godina. Raste pored puta, oko kuće u svim uslovima, rađa obilno i svake godine bez obzira da li je bilo suše ili ne. To je vrlo rana vrsta, pa se plod bere od polovine juna, a ove godine je stigla i nešto ranije. Može se naći u divljini, ali postoje i domaće sorte.

Za ovu samoniklu vrstu šljive odomaćili su se razni nazivi, zavisno od podneblja, pa je u pojedinim krajevima nazivaju: dženerika, džanarika, ringlov, piskavci, a botaničari su je svrstali pod latinski naziv Prunus cerasifera.

Plodovi se jedu sveži, mogu biti crveni, žuti i narandžasti od kojih se pravi rakija u narodu prozvana kao "brlja" i to je jedan od razloga zašto je zapostavljena te pekmez.

Zapostavljena voćka

Smatra se nižerazrednim voćem jer ne zahteva posebne uslove ni klimatske, ni zemljišne, otporna je, ne oboeva niti je napadaju štetočine, pa ne zahteva nikakvo tretiranje. Raste kao samonikla na mnogim terenima.

Ringlov je jedna od najstarijih vrsta šljive koja vodi poreklo sa Balkana, a sad se uglavnom koristi, zbog svoje otpornosti, kao podloga za kalemljenje raznih sorti šljiva i kajsije, pa barem zbog toga ne bi trebala biti podcenjena.

Uspeva na širem području Zemljine kugle od Balkana do Male Azije.

Prirodno raste na rubovima šuma, otvorenim šumskim područjima i na degradiranim staništima. Iako je jestiva vrsta, zbog lepog izgleda često je služila kao ukrasno drvo. Može da naraste od osam do 10 metara visine.

Prirodne populacije karakteriše velika varijabilnost u pogledu otpornosti, temperature, vremena zrenja i osetljivosti na bolesti što ovu vrstu čini lako prilagodljivom. Izdržljiva je biljka, skromnih zahteva, preferira dobro osunčana staništa.

Razmnožava se iz semena i svaka je jedinka za sebe, zato se iz prirode mogu selekcionisati genotipovi za stvaranje budućih sorti koje će se koristiti kao voćke u ishrani ljudi, za pravljenje različitih prerađevina.

U prirodi se mogu razlikovati po boji, krupnoći, ukusu i vremenu zrenja. Zato se pomoću ove biljne vrste mogu stvoriti sorte koje će sazrevati od polovine juna do sredine septembra, što predstavlja četiri meseca berbe i prerade.

Bogate nutritivne osobine

Retko se u prehrambenoj industriji koristi sama, osim kao dodatak kad se stavlja u guste sokove, ali se nigde na deklaraciji ne spominje kao sastojak.

Verovatno mnogi ne znaju, pa je iz tog razloga slabije i jedu, da ima vrlo bogate nutritivne osobine. Sadrži dosta vitamina, najviše A, B i C, minerale (fosfor i magnezijum), eterična ulja, pektin, organske kiseline i celulozu. Sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina jabučne, limunske, oksalne, taninske, obiluje voćnim šećerima. Prema nekim istraživanjima, sadrži i selen, a postoje i neke sorte koje su lekovitije od mnogih kultivisanih vrsta šljive.

Od ringlova se, kao i od obične šljive, pravi baš sve. Džem, sok kada ostalo voće ne rodi i kako smo već naveli, rakija koja nije previše cenjena.

U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo protiv zatvora, u slučaju bolesti jetre, srca, bubrega, povišenog krvnog pritiska. Zbog toga bismo je mogli više jesti, kad je već u prirodi ima u izobilju.

I za kraj, evo jednog recepta za sok od ringlova:

• izgnječiti pet kilograma zrelih plodova,
• dodati dve litre vode i kuvati na umerenoj temperaturi,
• kad masa postane ujednačena i homogena, dodati 50 g limuntusa.

Nakon toga potrebno je dobro promešati, poklopiti i ostaviti da odstoji tokom noći. Sutradan procediti kroz gazu. Dobijeni sok zagrejati do vrenja i uliti u vrele staklene boce, pa zatvoriti i obložiti celofanom ili umotati u ćebe kako bi se sok hladio postepeno do sobne temperature.