Sa vodovoda isključena požeška sela - alternative nisu dovoljne

Prošlo je više od sedam dana kako je uvedena vanredna situacija na teritoriji opštine Požega zbog nedostatka vode. Dugotrajni sušni period i niski vodostaj Rzava dovelo je do alarmantnog stanja zbog čega su preduzete mere maksimalne štednje vode.

Predsednik opštine Požega Đorđe Nikitović je prilikom uvođenja vanredne situacije rekao da je situacija sa snabdevanjem vodom kritična. Prema informacijama iz JP vodosnbdevanje "Rzav" protok vode je manji od 400 l u sekundi za četiri opštine (Požega, Arilje, Gornji Milanovac i Lučani) i grad Čačak, a trebalo bi da bude preko 1.000 l u sekundi.

"Mi dobijamao 59 l u sekundi, a to nije dovoljno za snebdevanje grada. Samo grad trenutno može imati vodu, a sela ćemo snabdevati pijaćom vodom iz cisterne, a nabavićemo cisterne i za tehničku vodu koju bi koristili za stoku", izjavio je pre nekoliko dana Nikitović i zamolio stanovništvo za razumenvanje.

Sela bez vode

Pored cisterni za snabdevanje vodom, krizni štab je doneo mere da se pojača rad komunalne inspekcije, da se od momenta uvođenja vanredne situacije zatvore auto perionice i samouslužne perionice, dok je komunalno preduzeće prestalo da pere ulice i zaliva zelene površine.

Gradski deo opštine Požega ima vode, jer po pojašnjenju Nikitovića, ukoliko bi došlo do prekida vode, a onda do puštanja, došlo bi do hidroličnog udara zbog zastarelih cevi.

Međutim, brojna požeška sela su bez vode - Tometino polje, Ježevica, Duškovci, Gornja, Srednja i Donja Dobrinja, Radovci, Rasna, Uzići, Roge, Rupeljevo, Gorobilje, a kako je najavljeno neće imati vode dok se hidrološka situacija ne poboljša.

Bunari prete da presuše

Poljoprivrednici iz ovih sela se snalaze kako znaju i umeju. Cisterne sa tehničkom vodom stižu, ali ipak nedovoljno da bi podmirile sve potrebe stočara i uzgajivača poljoprivrednih kultura. Mnogi koriste alternativne načine za vodosnabdevanje u vidu bunara, ali i oni prete da presuše. Mladi poljoprivrednik Dragan Simović iz sela Srednje Dobrinje gaji krave muzare i bikove za tov - ukupno 21 grlo, ovce.

"Situacija je katastrofalna. Na sreću, imamo izvor u polju sa koga se snabdeva par kuća te mogu da napojim svoju stoku. Ali, ako nastavi ova suša, plašim se da ne presuši i taj izvor", kaže Simović koji gaji kukuruz i krompir.

"Kada je kukuruz u pitanju, tu neće biti problema jer je zero. Kod krompira je ipak drugačija situacija. On podbaci sa rodom kada je temperature preko 25 stepeni, ne može da rodi, a još ako nema vode, situacija se pogoršava. Videćemo na jesen kakva će situacija biti", rekao je Simović.

Đorđe Stevanović, proizvođač maline u plastenicima u selu Visibaba, kaže da je suša izazvala velike problem poljoprivrednicima.

"Prvo nije bilo dovoljno snega i zemlja je već bila suva u proleću, a već u maju se javlja problem sa vodom, jer neka izvorišta i bunari su počeli da presušuju. I sada ova suša dovela je do katastrofalne situacije", kaže Stevanović.

Da bi spasao svoje maline u plastenicima koristi vodu iz tri bunara, ali se plaši da i to nije dovoljno.

"Imam jedan bunar koji mi je služio za zalivanje malina. Međutim, to nije bilo dovoljno pa sam pustio vodu iz još jednog bunara preko pumpe. Ali, i to nije dovoljno, pa sam morao da dovedem vodu iz bunara u dvorištu kod kuće. Prokopao sam 600 metara za cevi. I sada sa tri bunara zalivam ukupno 30 ari", kaže Stevanović i dodaje da je za tu jednu parcelu bušotina koja je izbušena na 10 m i koja je imala dovoljno vode - 10 kubika za 24 sata, sada daje samo dva kubika. Takođe, komentariše da nije ni čudo što je otkupna cena maline dobra.

Brige za sledeću godinu

Izrazio je zabrinutost za vreme koje dolazi, jer ako ne bude padavina neće biti ni vode za piće.

"Sledeće godine biće vrlo teško održati zasade naročito ako bude ovakve suše. Moraju da se koriste novi načini za akumulaciju vode. Ja razmišljam da sa plastenika olucima kada ima padavina vodim u kaptažu. Bez vode je neodrživa proizvodnja i malina i kupina, naročito na otvorenom."

On gaji sortu maline heretidž i, kako kaže, još 1. avgusta je počela berba drugog roda i da će trajati do početka novembra.

Poljoprivrednici iz ovog kraja zbog suše koja je uzrokovala nedostatak letine i nedostatka vode za napajanje životinja počeli su da prodaju ovce, jagnjad i drugu stoku. Uzgajivači kupina kažu da će rod biti za 50 odsto manji i zato se i ne čude što je otkupna cena po kilogramu dostigla 300 dinara.