Sada je pravo vreme za zimsku rezidbu - uklonite i opalo lišće, mumuficirane plodove

Jedna od neophodnih pomotehničkih mera u toku mirovanja vegetacije je obavljanje zimske rezidbe koja ima za cilj da se uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta, da omogući visoke prinose i dobar kvalitet plodova. Na teritoriji koju pokriva PIS regionalni centar Subotica, zasadi koštičavih i jabučastih voćnih vrsta se nalaze u fazi mirovanja.

Kako navode iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja (PIS), tokom rezidbe bi trebalo sprovesti i fitosanitarne mere koje su važne u kontroli štetnih organizama.

"Preporuka je uklanjanje suvih i obolelih grana i grančica, sakupljanje i uništavanje opalog lišća i mumificiranih plodova i poželjno je struganje i skidanje kore sa mahovinom i lišajevima", navode iz ove službe.         

Sprovesti i tretman štetnih organizama                       

U voćnjacima u kojima je registrovano prisustvo simptoma čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) tj. štetnih organizama koji prezimljavaju u opalom lišću, preporuka je da se obavi tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree, u cilju razgradnje lisne mase i smanjenja infektivnog potencijala navedenih patogena.

Obavezna zaštita ranih sorti breskve pre najavljenih padavina

"Prilikom sprovođenja navedenih mera, treba voditi računa da se obavezno dezinfikuje alat i pribor za rezidbu (rastvor 96 odsto alkohola, varikina ili sredstva na bazi hlora), kako bi se sprečilo širenje infekcije sa obolelih biljnih delova na zdrave. Takođe, preporučuje se sprovođenje rezidbe po suvom vremenu i u najtoplijem delu dana."

Oprez zbog glodara

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak koštičavih i jabučastih voćnih zasada na prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Ukoliko se registruje brojnost aktivnih rupa iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa za poljskog miša po hektaru i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu), preporučuje se primena nekog od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon primene mamaka, obavezno zatrpati rupe da ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja. 

_{Naslovna fotografija: AK grafika/PIS Srbija}