Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Podizanje voćnjaka
  • 21.01.2022. 10:30

Sadnja voća: Šta je bolje - burgija, bager ili sadnja u brazdu?

Vreme je za podizanje plantaža voća pa se mnogi voćari pitaju koja je opcija za kopanje rupa najbolja?

Foto: Depositphotos/dimitrova
  • 1.795
  • 149
  • 0

Mnogi voćari pitaju se čime je bolje bušiti rupe? Burgijom, bagerom ili sadnjom u brazde? Sve tri opcije imaju prednosti i mane.

Burgijom se koren biljke ograničava da raste, odnosno, teže će se korenove dlačice probijati kroz zemljište zbog ravnih i glatkih zidova izbušene rupe. Najgora je opcija bušiti rupe burgijom na ledini, naročito ako je rupa plitka. Bez 50 do 60 centimetara dubine ne treba ni pomišljati da se sadi voće na ledini.

Najvažnije je obraditi zemljište

S druge strane, rupe iskopane bagerom mogu da idu duboko i do metra, zidovi nisu ravni, ali ako su samo iskopane, a prethodno nije uzorano zemljište, nakon nekoliko godina može da dođe do stagnacije rasta voćke, kada koren prodre van iskopane rupe. Osim toga, mora se dodati više stajnjaka i mineralnog đubriva na dno rupe kako bi koren mogao da koristi hraniva tokom svog razvoja, a to je, sa finansijske strane, opterećenje za voćare.

Obrada zemljišta za sadnju voća (Foto: Bojan Kecman)

Sadnja u brazde dobra je za rast i razvoj korena i stabla ako je zemljište lako za obradu i može da se obradi do dubine veće od 40 centimetara. U suprotnom, teže je prodiranje korena u dubinu zbog tvrdog sloja koji se nalazi ispod navedene dubine.

Zemljište mora da diše

Generalno gledajući, u sva tri slučaja, prethodno bi, prilikom zasnivanja voćnjaka, trebalo da se zemljište uzore, pretanjira i isfreza. Jednom rečju, razrahli, kako bi se korenje voćaka moglo nesmetano širiti.

Kod šljiva korenje raste u svim pravcima, ne duboko od površine zemljišta, a centralna žila ne ide previše duboko u zemlju, kao što je na primer, slučaj kod krušaka. Jabuka, odnosno njen koren takođe ne ide duboko i glavna masa dlačica nalazi se na četrdesetak centimetara dubine. Slično je i sa borovnicom. Najvažnije je da se na celoj parceli, ispod površine zemljišta omogući povoljni vodno-vazdušni režim za nesmetan razvoj korena, a to se postiže navedenim radnjama, od oranja do freziranja.

Bušenje rupa burgijom, u tom slučaju, biće lakše. Istina je da će zidovi da budu glatki i ravni ali je procenat primanja biljaka visok, naročito ako je dubina izbušene rupe 50 do 60 centimetara, a širina 50 centimetara. Probleme prilikom rasta naročito može da ima borovnica koja traži rastresito zemljište, a ne zidove sa strane rupa.

Brazde po sredini

Kopanje rupa bagerom izvodi se obično bez prethodne obrade zemljišta, odnosno, na ledini, ali problem može da nastane kada korenje izađe iz zone rupe i dođe u kontakt sa ostatkom zemljišta koje nije nikako obrađeno. Obično se, u bagerom iskopane rupe, sade orah i kesten. Bolja je opcija, obrada zemljišta od oranja do frezanja, a onda kopanje rupa. Istina je da će doći do zbijanja zemljišta na većem delu parcele bilo ako se rupe buše traktorskim burgijom ili bagerom, ali je gora opcija ako se zemljište godinama obrađuje teškom mehanizacijom, zbog čega dolazi do sabijanja površinskog zemljišta, istiskivanja vazduha i slabog rasta korenja.

Korenu treba omogućiti širenje (Foto: Bojan Kecman)

Rešenje za to leži u tome da se, svakih četiri do pet godina, rigolerom naprave brazde po sredini redova kako bi zemljište prodisalo i prekinulo se korenje. Na taj način podstiče se rast novog korenja i uspostavlja povoljniji vodno-vazdušni režim.

Paziti na plužni đon

U praksi se, kao bolja od kopanja rupa burgijom ili bagerom, pokazala sadnja u brazde. Potrebno je, takođe, obraditi zemljište, od dubokog oranja do freziranja, a zatim plugom uzorati brazdu po označenim redovima i zasaditi voće. Tako će voćka najlakše moći da raste, a koren neće imati prepreka za širenje u svim pravcima.

Mana ovakvog sistema sadnje može biti u tome što su ponegde naša zemljišta glinovita i teška za obradu tako da se plugovima može doći do najviše 40 centimetara dubine. Ispod toga stvara se plužni đon, naročito nakon višegodišnjih radova u voćnjaku zbog prolaska traktora i atomizera koji zbijaju zemljište, i korenju je teže da se razvija. Da bi se to sprečilo, bolje bi bilo da se parcela prvo rigoluje, odnosno obradi do dubine 60 do 70 centimetara, a onda uzore, pretanjira i isfreza.


Tagovi

Burgija za voće Bager Brazde Plužni đon Rigoler Vodno-vazdušni režim Sadnja voća


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.