Sadnju oraha možete da obavite i u proleće

Orah je veoma prilagodljiva voćka i odlično uspeva u svim delovima zemlje. U većini naših agroklimatskih područja, bolja je jesenja sadnja jer se sadnice brže primaju i bolje rastu tokom prve godine, ali može da se sadi i u proleće.

Stablo može da naraste od 20 do 25 metara, listovi su aromatičnog mirisa, a kora je srebrne boje. Plodovi se nalaze u velikim zelenim ljuskama, veličine do pet centimetara. Unutar njih je tvrda opna u kojoj je položeno ukusno jezgro čiji oblik podseća na oblik ljudskog mozga.

Stablo postigne maksimalnu visinu za desetak godina

Uzgoj ovog voća zahteva mnogo vremena. Tek za desetak godina stablo postigne svoju maksimalnu visinu, a na puni rod čeka se i do 15 godina nakon sadnje. Ipak, jednom kada počne rađati, prinosi su mu veliki, a zahtevi vrlo mali, stoga čak 90% roda otpada na prihod.

Kod izbora sorti važno je uzeti u obzir vreme cvetanja, rodnost sorte i kvalitet plodova, ali i podložnost bolestima i napadu insekata.

Najbolje uspeva na dubokim i plodnim tlima

Orasi najbolje uspevaju na dubokim i plodnim zemljištima pa je najbolje zasaditi ih na aluvijalnim tlima (zemljišta nastala nanosima reka), bogatima humusom. U našoj klimi, orah može da se zasadi na zemljištima do 1.000 metara nadmorske visine.

Kako odabrati i pripremiti zemljište za sadnju oraha?

Za uzgoj plemenitih sorti, najštetnije su niske temperature vazduha na početku vegetacije. Osetljiv je na visoke letnje i niske zimske temperature. Često nastrada od prolećnih mrazeva, ali se kasnije obnovi.

Pre sadnje oraha, tlo mora biti očišćeno od drvenastih biljki zajedno sa njihovim korenjem jer se na taj način umanjuje opasnost od truleži korena u novom zasadu. Teren je potrebno poravnati kako bi se sprečilo zadržavanje vode ili postaviti odvodnu drenažu zato što ova voćna vrsta ne podnosi stajaću vodu.

Sadnja se obavlja u jesen ili proleće

Proizvodnja sadnog materijala kod oraha vrši se generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (klaemljenjem radi dobijanja sortnih sadnica) i u retkim slučajevima izdancima i kulturom tkiva.

Za uzgoj oraha u intenzivnim plantažama, preporučujemo sadnju isključivo kvalitetnih sadnica kalemljenjem plemenitih sorti oraha. Kvalitetniji su plodovi koji se sade kao sadnice jer daju bolji kvalitet i ploda i stabla.

Orah može da se uzgaja i iz semena, ali to je jako spor proces. U tom slučaju, za početak najbolje bi bilo da se posadi u neku posudu za biljke i nakon toga da se presadi. Nakon što ste pripremili zemljište, sadnice sadite na razmak između redova oko četiri metra, a u redu oko dva metra. U jesenjim i prolećnim mesecima, skratite ih 5 do 15 cm od glavnog dela biljke.

Pre sadnje, kao i u slučaju ostalih voćaka, vrhove korena potrebno je skratiti i koren potopiti u smesu zemlje, vode i humusa. Voćku je potrebno posaditi na onu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, a uz nju je takođe potrebno postaviti, tačnije, privezati kolac, koji će pomoći pri formiranju ravnog i uspravnog debla.

Sadnja se obavlja na razmake od 8 - 10 metara između redova i 6 - 8 metara u redu, u zavisnosti od bujnosti sorte i plodnosti tla.

Oblikovanje krošnje oraha

Uzgojni oblik je piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju većim razmacima sadnje, odnosno bujnim podlogama. Krošnja oraha formira se tako da se on na proleće skrati na visinu debla od 1,5 do 2 metra. Zbog toga će u prvoj godini početi da niču vršni pupovi iz kojih se dalje razvija produžnica i izbojci sa listovima. Oni će sa vremenom da postanu glavne grane krošnje oraha.

Kalemljenjem sadnica oraha do bržeg plodonošenja - sa rezidbom oprezno

U drugoj i trećoj godini rezidba će biti usmerena na formiranje debla i krošnje pri čemu treba znati da će u prvoj i drugoj godini uzgoja biti, po pravilu, mali porast nadzemnog dela voćke zbog prilagođavanja i početnog rasta korenovog sistema.

Pravilno đubrenje pomaže razvoju biljke

Nakon sadnje, bilo bi dobro (posebno na tlima slabijeg boniteta) oko svake sadnice oraha dodati 20 - 30 kg stajskoga đubriva uz NPK đubrivo u odnosu 7:20:30 ili 8:26:26, vodeći pri tome računa da se đubrivo ne stavlja direktno na koren ni u blizini korenovog vrata.

Različiti organi oraha troše različite količine hranljivih materija pa će tako lišće trošiti više magnezijuma i kalijuma, a plodovi fosfor i azot. U mladim zasadima oraha najveće su potrebe za azotom koji se dodaje pre početka vegetacije i krajem maja i početkom juna. Količina čistog azota potrebna za đubrenje jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 grama, a svake sledeće, količina se povećava dva puta.

Bere se u periodu septembar - oktobar

Plodovi oraha beru se ručno, uz pomoć tresača, a u poslednje vreme i pomoću top - atomizera. Orasi se tokom berbe otresu sa drveta i odmah nakon toga uklanja im se kora.

Berba može da započne onda kada orahova opna omekša i krene da puca, a plodovi počnu sami da ispadaju. Budući da u našim klimatskim uslovima kod većine tipova i sorti oraha, plodovi sazrevaju od 130 do 150 dana nakon zametanja, znači da plodovi mogu da se beru od druge polovine septembra ili od prve polovine oktobra.

Kod oraha treba dugoročno ulagati u sadnju, formiranje i održavanje zasada. Jedino u tom slučaju mogu da se očekuju kvalitetni i stabilni prinosi.