Orašarstvo u Srbiji je još uvek na nivou polu intenzivne proizvodnje. Gde grešimo i šta je potrebno menjati?
Orašarstvo u Srbiji je još uvek na nivou polu-intenzivne proizvodnje. Voćke oraha se uglavnom gaje na malim površinama od nekoliko hektara, a dobrim delom kao pojedinačna - solitarna stabla na okućnicama, parkovima i u drvoredima.
Mali je broj većih plantažnih zasada površine od 10, 20 pa i više hektara. Proizvodnja plodova se još uvek bazira na stablima generativnog porekla, što uslovljava niske i neredovne prinose sa plodovima osrednjeg ili lošeg kvaliteta.
To je i osnovni razlog zaostajanja proizvodnje i pored povoljnih agroekoloških uslova u većini voćarskih područja Srbije. Na domaćem tržištu, usled nedovoljne ponude i izražene potražnje, jezgra oraha postiže visoku cenu. Postoje i velike izvozne šanse za jezgrom oraha u zemljama Evrope i sveta.
Naučni savetnika Instituta za voćarstvo iz Čačka dr Rade Miletić smatra da je savremena intenzivna proizvodnja oraha, kao preduslov povećanja ukupne proizvodnje sa visokokvalitetnim plodovima i još boljim ekonomskim rezultatima, moguća masovnim uvođenjem novih kvalitetnijih sorti i mera tehnologije gajenja:
"Sortiment oraha u Srbiji je relativno star i sporo se menja. Sporo se uvode u proizvodnju sorte lateralne rodnosti. Za njih je karakteristično da pored terminalne rodnosti skoro 80%-90% plodova donose na lateralnim pupoljcima. Odlikuju se veoma visokom rodnošću, koja nadmašuje rodnost sorti terminalne rodnosti za 2 do 2,5 puta. Tipični predstavnici su sorte čandler, lara, fernet,fernor i izvor 10. U Srbiji je zvanično na sortnoj listi samo sorta čandler i to od 2016. godine".
Prema njegovim rečima, pored navedenih, pažnju zaslužuju i sorte intermedijarnog (srednjeg) tipa rodnosti. Kod ovih sorti pored terminalne, javlja se i lateralna rodnost, koja u ukupnim prinosima učestvuje sa 10 do 20 odsto. Pretstavnici su sorte hartli, milotaj-10 i tisaeči, a od naših selekcija rasna i NS kasni rodni.
Sorte tipično terminalne rodnosti treba da se gaje samo kao oprašivači za pojedine sorte lateralne rodnosti. Sorte tipično terminalne rodnosti se uglavnom gaje i dominiraju u Srbiji. Pored nvedene selekcije rasna, najviše se gaje sorta šeinovo, G-139, šampion, NS kasni rodni, kao i srem, bačka, tisa, mire, sava, jupiter i dr.
Rasna i šampion (Foto: Predrag Stojković)
"Iz navedenih razloga, lista preporučenih sorti i selekcija oraha za gajenje u Srbiji, treba da doživi korenite izmene, a sve u cilju masovnije i kvalitetnije proizvodnje", naglašava Miletić.
Dodaje da se često greši kada su u pitanju minimalna rastojanja kada se orah sadi. Kalemljeni orah sa sortama terminalne rodnosti se sadi na minimalnim rastojanjima od 8 x 8, pa do 10 x 10 ili ponekad i 12 x 12 metara. Sve to zavisi od veličine i oblika parcele, sortimenta, mehanizacije i mera tehnologije gajenja.
"Uvek se prvi i poslednji red u zasadu postavlja na polovinu međurednog rastojanja. To isto važi i za prvu i poslednju voćku u redu, a to je najmanje četiri, pet, pa i šest metara. Na taj način se ne ugrožavaju usevi na susednim parcelama i omogućava se olakšan rad mašinama", ističe Miltić.
Podloge za kalemljenje (Foto: Hudolin Vjekoslav)
Dodaje da se u intenzivnim zasadima guste sadnje (sorte lateralne rodnosti) orah sadi na rastojanjima od 8x4 ili 7x3,5. U ovom slučaju voćke se do pete godine oblikuju po formi poboljšano piramidalne krune. Nakon toga se obavlja mašinska rezidba vertikalno postavljenim rotacionim testerama. Rezidba se obavlja svake treće godine, jer osobina laterane rodnosti to iziskuje.
Dugo se smatralo da se orah ne orezuje. Takva mišljena još uvek postoje, ali ta dilema je razrešena. Ima mnogo razloga zašto, kad i kako treba orezivati orah. Rezidba oraha je neophodna mera u svim fazama gajenja i eksplotacije.
"Orah u prirodi spontano razvija piramidalnu krunu. U intenzivnim zasadima prvenstveno se formira poboljšana piramidalna kruna. U nekim uslovima (gusta sadnja) čak i uska piramidalna kruna. Kotlasta kruna (vaza) kod oraha se razlikuje od kotlaste krune kod jabučastih i koštičavih vrsta voćaka. Treba da ima do pet skeletnih grana, dobro raspoređenih i povijenih pod uglom od 45 stepeni u odnosu na zamišljenu vođicu. Nažalost, ovaj oblik krune je napušten i u svetu, a i u našem voćarstvu. Kod oraha, pod teretom velike vegetativne mase i plodova i pod uticajem jačih vetrova, oluja, grada, snega, dolazi do očenjivanja pojedinih grana. Često sa očenjivanjem skeletne grane puca i deblo i voćka se trajno gubi", kaže Miletić.
Orah je kultura sa najdužim investicionim periodom u poljoprivredi, a često se događa da se posle sadnje zasad oraha zapostavi ili zaboravi. Kalemljeno stablo oraha terminalne rodnosti, prve plodove donosi između treće i pete godine. Ponekad je to i ranije.
"Od pete godine prinos progresivno raste. U desetoj je to u proseku 10 kg plodova u ljusci, a u dvadesetoj od 20 kg do 30 kg. Randman plodova je uvek iznad 50%, tako da već od pete do desete godine mogu da se obezbede prinosi koji su ekonomski isplativi. Sve to zavisi od svih uslova uspevanja i gajenja", objašnjava Miletić.
S druge strane, orah se dugo eksplotiše - od 50 pa do 60 godina. U izvesnim slučajevima, a postoje pozitivna iskustva pri kraju veka eksplotacije, obavlja se regenaracijs i podmlađivanje krune, pa se vek eksplotacije produžava i na 100 godina. Orah se uvek sadi za potomke, za generacije koje rastu i stasavaju.
Kod sorti lateralne rodnosti (ne postoje domaća iskustva), ali svetska govore da visoke prinose dostižu u petoj godini i nadmašuju terminalne sorte za 2 do 2,5 puta u visini prinosa. Zbog intenzivne eksplotacije i rezidbe, njihov životni vek je kraći, traje oko 40 godina.
Organizovano tržište oraha ne postoji (Foto: Blondinrikard Fröberg / Flickr)
Na našem tržištu vlada oskudica, kada je reč o plodovima oraha. Jezgro se javlja na pijacama u jesenjem i zimskom periodu u vreme posnih slava. Cene mogu da se prate na portalu Ministarstva poljoprivrede - STIPS - sistem tržišnih informacija poljoprivrede.
Organizovano tržište ne postoji, pa se jezgra i legalno i ilegalno plasiraju i u okolnim zemljama. Miletić smatra da je neophodno udruživanje, kako bi se plasirale veće količine u dužem periodu tokom godine:
"Udruživanje proizvođača je neminovno i zbog plasmana, ali izbog korišćenja specifične mehanizacije i opreme. To su mašine za otresanje i sakupljanje plodova, uređaji za krcanje (lomljenje) i selektiranje jezgre, pakovanje, kao i rashladne komore za čuvanje jezgre (najbolje na + 1oC do +4oC i od 3-3,5% vode u jezgru). One su skupe i ekonomski neisplative za male proizvođače. Jedna linija bi mogla ekomomski da se isplati za površinu od najmanje 50 hektara zasada".
Foto: Couleur / Pixabay
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Iz Beograda među feketićke višnje - prave organski sok i jedinstveno ulje od koštica
Ako su voćke ponovo olistale, morate reagovati pre zime
Oluja im uništila skoro 5.000 stabala kajsija, a još otplaćuju kredit
Rezidba smokve u jesen: Kako pravilno oblikovati stablo i zaštititi ga od zime?
