Sezona jagoda krenula sa 800, završila sa 200 dinara po kilogramu?

U samoj završnici berbe jagoda uzgajivači su zadovoljni i sumirajući sezonu ističu da je prva zarada od ovog voća ponovo bila slatka. Prve jagode na pijacama dostizale su cenu i do 800 dinara po kilogramu dok je sa pristizanjem većih količina cena polako i padala. 

Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole jedan je od brojnih uzgajivača ovog sočnog voća koji sa ponosom ističe da je zarada fantastična. On jagode gaji na potpuno organski način, bez velikih ulaganja pa je sa zaradom od berbe sočnih plodova veoma zadovoljan.  

"Ove godine smo imali oko 5.000 živića, u plastenicima 2.000 i ostalo na otvorenom, to je otprilike oko 10 ari površine taman toliko možemo sami da obradimo bez angažovanja drugih radnika, ukoliko bi imali više, morali bi da angažujemo radnike i samim tim ne bi bilo računice. Bankovi na kojima su zasađene jagode su formirani od oko 30 odsto usitnjene zemlje i 70 odsto dobro pregorelog stajnjaka (humusa), stajnjak je i ključan za uzgoj jer se bankovi zagrevaju od ovog đubriva, ima hranljivih elemenata", kaže Jovanović i dodaje da jedino što se dodaje je velika količina vode kroz sistem kap po kap, dakle od momenta sadnje pa sve do kraja vegetacije biljke se ne tretiraju apsolutno ni jednim jedinim preparatom.

"Cena po kojoj smo mi uglavnom plasirali je 500 dinara po kilogramu. Na početku berbe cena je bila 800 dinara za kilogram, a završili smo sa cenom od 200 dinara tako da smo prezadovoljni."

Jovanovići na svom imanju gaje samo jednu sortu - kleri, koja je karakteristična po izraženom mirisu plodova.

"Malo je nižeg prinosa ali je ukusnija i mirisnija od drugih. Trebalo bi da svaka kućica da oko 800 grama plodova, realno je da se sa jedne kućice nabere maksimalno 500 grama jagoda i to je sasvim zadovoljavajuće. Tvrdim da ovo svako radno sposoban ko ima vremena i nije lenčuga može raditi, zarada je odlična, ulaganja minimalna, prostora ne zahteva previše", naglašava ovaj domaćin.

Ko nema novca može da nabere manju količinu besplatno

Ovaj domaćin s ponosom ističe da jedino kod njega svako može da dođe i da ubere manju količinu jagoda bez obaveze da plati. 

"Ko nema dovoljno novca ili mu je potrebna manja količina za jelo, za decu, uvek može da dođe i da ubere bez obaveze da mora da plati. Naravno, to se ne odnosi na one koji će odneti da preprodaju i da zarade, ili koji su loši ljudi, a ko je slabije sa novcem uvek je dobrodošao, deca pogotovo, to su manje količine i uvek ima za sve dovoljno."

Što se ne proda - preradi se

Pored prodaje u svežem stanju, Draganova porodica se bavi i preradom ovog voća prvenstveno za svoje potrebe, a sve što je višak plasiraju ljubiteljima domaće i zdrave hrane. 

"Uglavnom pravimo džem, slatko, sok, to se spakuje na police i može se prodavati tokom cele godine, uglavnom van sezone i preko zime kada je potražnja za zimnicom i najveća", kaže nam i objašnjava da je za pripremu likera zadužen isključivo on dok supruga priprema džem i slatko. Kako kaže, liker od jagode je veoma cenjen na tržištu jer je posebne arome i ukusa pa se mora pažljivo i pripremiti.

"Potrebno je 3,5 kilograma jagoda, 1,5 kilograma meda, dva vanila štapića, dve pomorandže (iseckano na krugove), 10 litara lozovače i dva litra redestilisane vode. U posudu se ubace jagode i preliju medom, odstoji tri dana tako i onda se nalije rakija, lagano promeša tako da jagode ostanu cele. Zatim se dodaju pomorandže i vanila štapići. Svakog drugog dana se lagano promeša, posle četrdeset dana se dolije redestilisane voda, lagano promeša i ostavi da odstoji još par dana", objašnjava naš sagovornik i dodaje da je poslednji korak pripreme pre flaširanje pretakanje tečnog dela u drugu posudu.

Prema njegovim rečima za domaćim proizvodima vlada veliko interesovanje, a prerađevine od jagode imaju posebnu mirisnu notu i zbog toga su uvek na prvom mestu na policama.