Šljiva dobro rodila, ali nema dovoljno otkupljivača

Iako je šljiva ove godine u Šumadiji rodila i više nego što je očekivano, pretpostavlja se da će se najveća količina tog voća iskoristiti pretežno za rakiju. Poljoprivrednici u tom kraju zadovoljni su kada šljiva dobro rodi, ali im ne odgovara ni kada rodi i više nego što su očekivali, jer nemaju kome da prodaju sve što je rodilo i velike količine tog voća. U takvim situacijama mogu samo da propadnu ili da se voće iskoristi samo za rakiju.

I vremenski uslovi uticali su povoljno na razvoj i sazrevanje šljive

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić navodi da su prinosi šljive ove godine odlični i veoma zadovoljavajući dodajući da su i vremenski uslovi za njen razvoj i sazrevanje bili veoma dobri. 

"Bilo je sasvim dovoljno padavina, ali neravnomerno raspoređenih. Imali smo i česte pojave grada na pojedinim područjima, tako da je kvalitet šljive u tim područjima jako loš. Generalno, tamo gde nije bilo grada, imamo dobar kvalitet i zadovoljavajući prinos svih sorti”, objašnjava Lukić.

Čačanska rana, prva sorta šljive koja stiže za berbu, ima veoma dobre prinose ove godine, ali koliko je dobro što je odlično rodila, toliko je u isto vreme i loše za voćare u tom kraju. Upravo zbog velike ponude, oni imaju problem oko prodaje tolike količine, jer nema dovoljno otkupljivača. Takođe, ni otkupna cena im ne odgovara. Jedino što će moći da urade kada je u pitanju prodaja njihovih prinosa jeste da je preusmere na otkupljivače za rakiju.

"Čačanska rana je sorta stvorena u Institutu za voćarstvo. Ona je prvenstveno stona sorta šljive, krupnih plodova, plavo obojena. Jako je dobra i zgodna za upotrebu u svežem stanju, ali nije pogodna za proizvodnju rakije. Međutim, ove godine, kada je poremećaj na tržištu, kada nema puno otkupa, proizvođači su se odlučili za proizvodnju rakije, što nije najsrećnije rešenje", navodi Lukić.

Na veliku ponudu na domaćem, uticalo rusko tržište

Lukić objašnjava da je na takvu situaciju na tržištu uticala potražnja Rusije kada je u pitanju ovo voće. To što rusko tržište zahteva ujednačen i dobar kvalitet ploda, po njegovim rečima negativno utiče na domaće proizvođače. On dodaje da srpski poljoprivrednici nemaju ujednačen kvalitet i količinu šljiva, jer ne primenjuju sve agro-tehničke mere.

“Srbija je tradicionalno poznata po proizvodnji šljive i šljiva je naš brend. Jedan smo od najvećih proizvođača šljiva u svetu. Od ukupno gajenog voća u našoj zemlji, 40 odsto čini šljiva. U odnosu na proizvodnju, izvoz nam je mali. Ono što nije dobro jeste mali procenat zasada u kojima se primenjuju sve agro-tehničke mere, sistemi za navodnjavanje i protivgradne mreže. Zbog toga nemamo ujednačen kvalitet i količinu u pojedinim regionima", objašnjava Lukić.

Lukić poručuje da su potrebna velika ulaganja ukoliko poljoprivrednici žele da imaju dobre i profesionalne zasade voća. Navodi da u tome pomaže dosta Ministarstvo poljoprivrede koje, kako ocenjuje, sa sigurno 50 odsto subvencija pomaže izgradnju protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje ili kupovinu sadnog materijala dodajući da i lokalne samouprave mogu da pomažu poljoprivrednicima u vidu dodeljivanja različitih podsticajnih sredstava, prenosi RTS.