Najveći deo od ukupnog roda šljive u Srbiji završi u rakiji (gotovo 70%) dok se mnogo manje pojede u sirovom stanji ili preradi u pekmez i ostale poslastice. Profesor i agroekonomista Miladin Ševarlić, tvrdi da je dodatni problem za srpsko voćarstvo, ali i ekonomiju, to što uprkos odličnom kvalitetu naše šljivovice država nedovoljno radi na njegom marketingu i zaštiti brenda tog alkoholnog pića.
Od ukupne proizvodnje šljive u Srbiji, najveći deo, odnosno gotovo 70% se preradi u rakiju. Mali deo godišnjeg roda, oko 12%, se suši, dok se u sirovom stanju izvozi 10%-12% roda. Prema rečima agroekonomiste i profesora Miladina Ševarlića, koje prenosi Blic, količina koja ostaje delom se prodaje na kvantaškim i zelenim pijacama za konzumiranje u svežem stanju, a od drugog dela se pravi džem, pekmez, marmelada, slatko i tako dalje.
Ševarlić naglašava da uprkos činjenici da se od najvećeg dela šljive proizvedene u Srbiji pravi rakija, naša zemlja nije uspela da brendira i zaštiti to alkoholno piće i napominje da su to onda uradili drugi. On tvrdi da je šljivovica mnogo kvalitetnije piće od viskija i dodaje da je zbog nedovoljne brige države o marketingu, rakiju proizvedenu od šljive nismo zaštitili kao naš brend.
Profesor Ševarlić ističe da je, kada je reč o sortama u Srbiji, najzastupljenija čačanska. Međutim, prema njegovom mišljenju problem je u tome što nije sprovedeno istraživanje s ciljem da se stvori preparat kojim bi se suzbio virus šarke šljive. Direktna posledica tog virusa je to što sada sorte požegače imamo samo u tragovima.
Ševarlić je naveo da je Srbija primorana da uvozi šljive, jer se najveći deo roda prerađuje u rakiju. Dosada se to voće u sirovom stanju najviše uvozilo iz Italije i Rusije, dok je sušena šljiva najviše uvožena iz Makedonije i Italije. On dodaje da podaci Ministarstva poljoprivrede ukazuju na to da autohtone rakijske sorte, čiji prinosi variraju i neretko su lošijeg kvaliteta ploda, čine polovinu od ukupnog broja stabala.
U resornom ministarstvu kažu da je lane uvezeno oko 688 tona šljive, odnosno 34% manje u poređenju sa 2015. godinom. Prema njihovim podacima, 20% te količine bila je sušena šljiva. U našoj zemlji ima mnogo starih zasada podignutih na tradicionalan način i sa zastarelim sortimentom. Takvi zasadi daju prinos od oko 3,3 tone po hektaru. Međutim, kako ističu, ohrabrujuća je činjenica da se u poslednjih nekoliko godina podiže sve više modernih zasada koji donose prinose i do 14 tona po hektaru.
Foto: Dragana Milićević
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor