Što se tiče zaštite, ona nije komplikovana. Nekoliko tretmana tokom vegetacije, najviše pet, može da obezbedi adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina.
Smokva je voćka koja se sve više sadi i u kontinentalnim krajevima. Klimatske promene praćene toplijim letima i sve slabijim zimama, omogućavaju širenje ove voćne vrste koja nije teška za uzgoj.
Njena prednost je što rađa u kontinuitetu nekoliko meseci, tj. od juna do oktobra. Prošle i ove godine su u susednoj Bosni i Hercegovini, recimo, bile četiri berbe sa istog stabla. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se smokva sve više sadi i postaje omiljena kod stanovništva. Da se ne govori o blagodetima za zdravlje ljudi jer sadrži A, B, C, D vitamin, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum itd.
Iako počinje relativno kasno da rađa, tj.od pete godine, prinos može da iznosi od 10 do 13 tona po hektaru, ako se primenjuju sve pomotehničke mere. Plod se bere sa peteljkom zbog iritirajuće prirode smokvinog mleka iz peteljki i listova.
Inače, smokva podnosi temperature do -15oC. Đubrenje se obavlja pregorelim stajnjakom, NPK đubrivom i KAN-om. Naravno, u različitim fazama rasta biljaka.
Što se tiče zaštite, ona nije komplikovana. Nekoliko tretmana tokom vegetacije, najviše pet, može da obezbedi adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina. Od bolesti najviše je napada smokvina rđa, Cerotelium fici. Na licu i naličju listova stvaraju se smeđe tačkice koje se šire i, na kraju, dolazi do žućenja i opadanja listova.
Kao i kod ostalih voćaka, stablo koje u zimu ulazi sa ranije opalim lišćem, slabije je otporno na niske zimske temperature.
Od insekata, najviše je napadaju sredozemna voćna muva, Ceratitis capitata, azijska voćna mušica, Drosophila suzukii, smokvin potkornjak, Hypoborus ficus i crna smokvina muva, Silba adipata. Tu su i stenice koje će biti još veći problem za sve voćne vrste u našim krajevima, a smokvu naročito voli i japanski pivac, Popillia japonica.
Mere zaštite od insekata i bolesti nisu komplikovane, ako ne želimo da koristimo hemiju. Smokva je pogodna za organsku zaštitu. Protiv insekata dovoljno je prskati stabla sirćetom sa devet odsto alkohola, ljutim začinima kao što su čili paprika, mleveni biber, beli i crveni luk, cimet.
Za bolesti, pomažu nekuvano domaće mleko i voda u kojoj su nekoliko dana potopljeni gavez, kopriva, maslačak, crvena detelina, uz dodatak domaćeg sapuna ili tečnog sapuna, radi boljeg prianjanja na površinu listova i grana, kao i slabijeg ispiranja.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
Počela treća sezona akcije "Spasimo voćare". Evo kako da se pridružite
Berba višanja: Prinos znatno smanjen, otkupna cena nikad viša
Malinari se nadaju višoj ceni i strepe: Suša bi mogla da "obere" rod pre vremena
Borovnice porodice Stojmenović iz okoline Vranja: Sočne, domaće, bez hemije
Počela berba ranih sorti šljive - prinos drastično umanjen, otkupna cena viša nego lane
Pege na orahu nisu bezazlene: Ako zaraza uhvati plodove jezgra će biti gorka
Led u višegodišnjim zasadima: Koje mere oporavka koristiti?
Šta je uzrok tamnih i buđavih plodova lešnika?
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
