Smokva sve popularnija u kontinentalnim krajevima, kako je štititi?

Smokva je voćka koja se sve više sadi i u kontinentalnim krajevima. Klimatske promene praćene toplijim letima i sve slabijim zimama, omogućavaju širenje ove voćne vrste koja nije teška za uzgoj. 

Više berbi

Njena prednost je što rađa u kontinuitetu nekoliko meseci, tj. od juna do oktobra. Prošle i ove godine su u susednoj Bosni i Hercegovini, recimo, bile četiri berbe sa istog stabla. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se smokva sve više sadi i postaje omiljena kod stanovništva. Da se ne govori o blagodetima za zdravlje ljudi jer sadrži A, B, C, D vitamin, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum itd.

Iako počinje relativno kasno da rađa, tj.od pete godine, prinos može da iznosi od 10 do 13 tona po hektaru, ako se primenjuju sve pomotehničke mere. Plod se bere sa peteljkom zbog iritirajuće prirode smokvinog mleka iz peteljki i listova.

Inače, smokva podnosi temperature do -15^oC. Đubrenje se obavlja pregorelim stajnjakom, NPK đubrivom i KAN-om. Naravno, u različitim fazama rasta biljaka.

Rđa najveći problem

Što se tiče zaštite, ona nije komplikovana. Nekoliko tretmana tokom vegetacije, najviše pet, može da obezbedi adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina. Od bolesti najviše je napada smokvina rđa, Cerotelium fici. Na licu i naličju listova stvaraju se smeđe tačkice koje se šire i, na kraju, dolazi do žućenja i opadanja listova.

Kao i kod ostalih voćaka, stablo koje u zimu ulazi sa ranije opalim lišćem, slabije je otporno na niske zimske temperature.

Od insekata, najviše je napadaju sredozemna voćna muva, Ceratitis capitata, azijska voćna mušica, Drosophila suzukii, smokvin potkornjak, Hypoborus ficus i crna smokvina muva, Silba adipata. Tu su i stenice koje će biti još veći problem za sve voćne vrste u našim krajevima, a smokvu naročito voli i japanski pivac, Popillia japonica.

Može organska zaštita

Mere zaštite od insekata i bolesti nisu komplikovane, ako ne želimo da koristimo hemiju. Smokva je pogodna za organsku zaštitu. Protiv insekata dovoljno je prskati stabla sirćetom sa devet odsto alkohola, ljutim začinima kao što su čili paprika, mleveni biber, beli i crveni luk, cimet.

Za bolesti, pomažu nekuvano domaće mleko i voda u kojoj su nekoliko dana potopljeni gavez, kopriva, maslačak, crvena detelina, uz dodatak domaćeg sapuna ili tečnog sapuna, radi boljeg prianjanja na površinu listova i grana, kao i slabijeg ispiranja.