Proizvodnja u Srbiji zadovoljava svega 10% potreba za lešnikom. Ipak, interesovanje za uzgoj nije veliko, jer je potreban precizan odabir sorti i strpljenje.
Miladin Panić iz Tovariševa na svom imanju ima šest sorti lešnika, čije plodove ubire već osam godina. U pitanju su: tonda đentile dele lange, tonda đentile romana, halski džin, rimski, kosford i istarski dugi.
Prinos je devet tona na dva hektara. Iako je prošla godina bila dobra, kaže da je plasman ograničen.
Sama proizvodnja nije toliko zahvtevna i veoma je zahvalna, ukoliko se odaberu prave sorte. Smanjena je i upotreba hemikalija.
"Mana je u obradi i kupljenju. To zahteva određenu mašineriju ili da se plaćaju nadnice, a to je prilično skupo. Drugi problem je uvoz lešnika iz Turske. U pianju je crveni lambert, a on je prilično gorak i nije ni približno ukusan kao naš domaći lešnik", kaže Panić.
Dodaje da zbog izuzetnog kvaliteta, sve što proizvede i proda. Cena je od 750 dinara na više. Većina proizvođača prodaje lešnik do decembra.
Lešnik je ove godine poranio za tri nedelje, ali to ne bi trebalo da bude problem. Panić se plaši oluja u julu, ali se nada da ih neće biti. Najveća štetočina je surlaš, koja ljusku ostavlja praznom, kao i monilija koja suši grane.
Srbija ima dobre klimatske uslove za uzgoj lešnika, ali interesovanje još nije dovoljno veliko, jer je potrebno strpljenje.
"Mora da se ispoštuje rastojanje, sistem za navodnjvanje i sortiment", savetuje Panić.
Proizvodnja u Srbiji zadovoljava svega 10% potreba za lešnikom. Period ulaganja je dug, ali period ekspoloatacija je do 50 godina. Sadnice koštaju od jednog do pet evra, a u punom rodu prinos po jednom stablu je od osam do 12 kg.
Foto: Print Screen / YouTube
Tagovi
Autorka
Aleksandra Kekić
Partner
Vertigo production
