Prosečna cena kupine, kada je u pitanju izvoz za Rusiju, ove sezone iznosi 180 dinara po kilogramu, što je moguće postići samo uz izuzetan kvalitet ploda. Savet proizvođačima ovog voća je da već sada počnu da brinu o zasadima za narednu godinu.
Berba kupine ulazi u završnu fazu, a na otkupnim mestima odakle se ovo voće izvozi za Rusku Federaciju cena je i više nego zadovoljavajuća i iznosi 170 dinara po kilogramu za premijum klasu loh nes sorte, dok je istovremeno cena za industrijsku preradu manja od 60 dinara. Međutim, kupinu koja je nakon prvih berbi bila i 240 dinara, na inostrano tržište moguće je izvesti samo pod uslovom da je odličnog kvaliteta, što predstavlja dodatni izazov za proizvođače ovog jagodičastog voća.
U otkupnu stanicu "Agrar Petrović" u pocerskom selu Volujac ovog leta stiže kupina iz cele Mačve, Pocerine i Posavotamnave. Od početka berbe, granicu je prešlo više desetina tona prvoklasne kupine, ali je i dalje nema dovoljno.
"Otkup kupine je 70% završen, a otkupna cena prve klase, odnosno jedne jedine klase koja ide za konzum za Rusiju je 170 dinara. Da bi mogla da ode u Rusiju kupina ne sme da bude prezrela, mora da se bere svaki drugi dan, da se štiti preparatima koji nemaju karencu - biološkim preparatima, ne sme da bude crvenila, insekata. Prosek cene će biti 180 dinara, a za hladnjače ide oko 50 ili 60 dinara“, kaže Marko Petrović iz firme "Agrar Petrović", koja se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda.
Proizvođači u kupinu ulažu sa određenom bojazni da bi se situacija od ranijih godina, sa cenom koja ne pokriva ni troškove proizvodnje, mogla ponoviti. Međutim, bez kvaltetnog proizvoda, ne može biti ni zarade.
"Otkup smo radili svakog dana, a najveće probleme smo imali na početku. Mnogi nisu verovali da će biti tako visoka otkupna cena, posebno zbog prethodne loše situacije sa malinom, pa nisu ni ulagali u nju. Plaše se da cena može da bude 30 dinara. Zato su ljudi prvih nekoliko branja predali za industrijsku preradu, kako bi se zaštitili zeleni plodovi i omogućio transport za Rusiju“, priča Petrović i dodaje da je nakon izuzetno uspešnog otkupa jagode, te lošeg prolaska maline na istom tržištu, kupina iznenadila svojim dobrim plasmanom.
"Rusi su veoma zainteresovani za srpsku kupinu, dok za malinom vlada manja potražnja i zato je podbacila. Svako voće je priča za sebe, ne obara jedno voće cenu nekom drugom. Bitan je kvalitet, i onda izvoz mora da ide. Stranom tržištu treba dati ono što se traži, ali manjak dobre robe je problem."
Da se loše iskustvo ne bi ponavljalo, a proizvođači ostajali razočarani, savet za narednu sezonu je da se sa zaštitom krene na vreme.
"Imali smo problem sa smrdibubom, voćnom mušicom, grinjama i lošim oprašivanjem pa je plod ostajao nerazvijen. Sada već nema tih problema, negde oko 20% samo se odbacuje za industriju. Proizvođačima bih savetovao da tretman voća shvate ozbiljno i sa zaštitom krenu već od februara, da imaju što bolje i zdrave plodove, jer što bolji kvalitet imamo imaćemo i bolju cenu," poručuje otkupljivač.
Malina, kupina ili šljiva: Šta će doneti zaradu u Kolubarskom okrugu?
Pored standardnih problema, niske temperature nakon cvetanja rezultirale su lošom oplodnjom.
"Najviše oboljenja došlo je zbog klime. Prvo vlaga u maju, pa naglo sušno i toplo vreme u junu. Mnoge voćne vrste su podbacile baš iz tog razloga ove godine. Relativna vlažnost vazduha utiče na pojavu bolesti, dolazi do rehuljavosti - plod je zrnčast ili je ostao sitniji. U maju mesecu je rađena prihrana i tretiranje borom, ali niske su bile temperature," objašnjava Sanja Popović iz Savetodavne službe "Šabac".
Oštećeni plodovi usporavaju berbu čime se povećava i njena cena, pa proizvođači zbog neisplativosti prerano odustaju, što stvara probleme za narednu godinu, na šta se često zaboravlja.
"Prezrele voćne useve treba skloniti što pre sa njive, jer neobrano voće truli i stvara se osnova za uvećanje populacije azijske voćne mušice naredne godine. Stoga mora da se radi higijena parcele, da se sa sklone zaraženi, truli plodovi sa ivica parcela. Da se iz okoline uništava divlja kupina, zova, divlja loza, smokva, džanarika, sve ono što ima mekane plodove, a može da bude domaćin za ove štetočine," poručuje ona i napominje da su larve azijske voćne mušice, kojih može biti i do 700 u samo jednom plodu, jako kritične za izvoz i industrijsku preradu. Pored toga one ubrzavaju zrenje, pa se pogrešno sumnja na trulež, i druge uzročnike propadanja.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
