• Gajenje jagoda
  • 10.03.2016. 08:30

Šta je dobro znati o gajenju jagoda?

Sadnju jagoda moguće je obaviti tokom proleća, što ranije to bolje. Plodovi jagode su prvo prolećno voće. One normalizuju metabolizam i povoljno utiču na zdravlje.

Foto: Bigstockphotos.com
  • 22.158
  • 1.317
  • 1

Jagode su voće koje nas prvo obraduje tokom proleća. To je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici ruža - Rosaceae. Postoje divlje jagode i mnoge kultivisane sorte koje mogu biti jednorodne i stalnorađajuće. Plodovi jagode su pravo osveženje nakon zime. Boja ploda je najčešće crvena u različitim nijansama, a danas su selektirane i sorte sa belim i žutim plodovima.

Plod jagode poboljšava krvnu sliku, koristi se protiv skleroze krvnih žila, sprečava zgrušavanje krvi. One pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Uz primerenu negu sadnica, jagode obilno rađaju, dajući plodove sa odgovarajućom količinom šećera, savršene boje i oblika. Plod jagode sadrži karoten, jabučnu i limunsku kiselinu, šećer, različite minerale (fosfor, gvožđe, mangan i kalcijum) i vitamine. Jagoda pozitivno utiče na probavni sistem normalizujući metabolizam.

Sadnja jagode tokom proleća

Jagode možemo saditi tokom cele godine. Tome doprinosi i lako vegetativno razmnožavanje. Biljke jagode stvaraju veliki broj stolona na kojima se razvijaju nove biljke - živići. Vreme sadnje jagoda zavisi od klimatskih i vremenskih uslova, izbora i nabavke sadnog materijala, pripreme zemljišta, kao i od načina gajenja.

Od vremena sadnje zavise kvantitet i kvalitet rodnosti jagode. Vreme sadnje jagode u proleće zavisi od klimatskih karakteristika podneblja i odabranog načina sadnje, ali je najbolje pravilo - što ranije to bolje. Biološka nula za jagodu počinje na temperaturama ispod 7ºC dok u roku 25-30 dana jagoda završava period fiziološkog mirovanja i počinje normalan vegetativni i reproduktivni ciklus. Izborom odgovarajućeg načina sadnje jagode, u proleće, načina obrade zemljišta i izbora sortimenta, možete ostvariti odlične rezultate. Sadnja jagode u proleće traje od marta, odnosno od trenutka kada prođe opasnost od niskih temperatura i mraza. Zasad jagode traje do 4 godine. Nakon toga potrebno je zasnovati novi zasad.

Kako pripremiti zemljište?

Jagoda je biljka koja koren razvija plitko, pa je zato pre njene sadnje potrebno dobro pripremiti zemljište. Jagoda nije izbirljiva biljka, ali je potrebno ispuniti neke uslove za njeno uspešno gajenje. Nije preporučljivo saditi jagodu na mesto na kojem su one već ranije bile zbog skupljanja uzročnika oboljenja i štetočina, te zbog toga što same jagode iscrpljuju zemljište. Najbolji predusevi za jagode su pašnjaci, žitarice, mahunarke (pasulj, grašak, grahorica), od povrća dinja i lubenica. Loši predusevi za nju su: jagoda, krompir, paradajz, repa, odnosno sve kulture koje dovode do akumulacije nematoda i drugih korenskih parazita i prouzrokovača bolesti korena.

Za dobar rod jagode, potrebno je obezbediti rastresito zemljište na dobro osvetljenim pozicijama. Jagoda ne podnosi teška, hladna i zabarena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Na takvim terenima je najbolje jagode gajiti na visokim gredicama. Gredice za sadnju potrebno je obogatiti dodavanjem komposta i dobro pripremiti. Jagode je idealno gajiti na jugozapadnim blagim padinama. Zemljište treba da bude dobre strukture, odmorno, rastresito, dovoljno vlažno sa 70-80% vlage tokom vegetacije, blago kisele ph vrednosti 5,5 - 6,5.

Zemljište pre sadnje treba urediti, izravnati i ukloliko je potrebno napraviti gredice i pođubriti. Pre nego što se posade jagode poželjno je da se obavi dezinfekcija zemljišta rastvorom kreča i bakar sulfata (500g/50g/10l vode). Za 1 m² potroši se 1 litar rastvora. Pre sadnje se može sprovesti i dezinfekcija korena jagode i to tako što se koren ove biljke potopi u smesu goveđe balege, ilovače i vode u odnosu 1:1:1.

Postoji nekoliko načina gajenja

Jagode mogu da se gaje i na balkonu u saksijama, u vertikalnim gredicama - napravljenim od starih paleta, u buradima, plastičnim olucima, kantama. One su idealna voćna vrsta jer zauzimaju mali prostor, a za baštovane amatere je najbolje da gaje stalnorađajuće sorte i da tako na maloj površini, tokom celog leta, obezbede jagode za ishranu.

Na otvorenom jagode mogu da se gaje na foliji. Prednosti takvog gajenja su ubrzano sazrevanje zbog akumulacije toplote, manje rada oko uklanjanja korova, čistiji plodovi, lakše čišćenje zasada i uklanjanje stolona. Istu ulogu ima i malč od slame, s tim što je komplikovanija borba protiv puževa.

Veoma je pogodno jagode gajiti i u mini tunelima. Zaštićene u takvim tunelima jagode daju ranije plodove, a i njeni cvetovi su zaštićeni od prolećnih mrazeva. Tokom cvetanja prvi cvetovi, koji daju i najveće plodove, mogu biti uništeni pri temperaturi od -2ºC.

Jagode se mogu saditi u jednom ili više redova. Za male okućnice su se najbolje pokazale gredica sa dvoredom gde se sadnice sade u cik cak formi. Razmak između redova na gredici je 30 cm, a razmak u redu 20-30 cm. Dok je razmak između biljaka dve susedne gredice 60-70 cm. Razmak zavisi od kvaliteta zemljišta, izbora sortimenta i načina gajenja. Nakon sadnje treba obaviti zalivanje.

Prilikom sadnje veliku pažnju treba obratiti na koren, njegovu dužinu i dubinu sadnje. Najvažnije je da se prilikom sadnje ostvari dobar kontakt između korena i zemlje, te da se jagode posade na odgovarajuću dubinu. Živići koji su posađeni preduboko, preplitko ili sa vazdušnim džepovima će propasti ili se teško i dugo oporavljaju, a podložni su i bolestima. Dužina korena je 8-10 cm i najbolje je sadnju obaviti namenskom sadilicom. Sadnice jagode treba da budu dobro razvijene sa korenom, bez naznaka bolesti ili oštećenja od štetočina. Pre sadnje, sadnice se drže 2-3 dana na hladnom.

Jagode zahtevaju dobru snabdevenost vodom

Dobar rod jagode zavisi od dobre obezbeđenosti vodom. Često zalivanje u malim dozama može biti idealno za razvoj bolesti. Najbolje vreme za zalivanje jagoda je jutro.Temperatura vode prilikom zalivanja treba da bude najmanje 16ºC.

Dobre komšije za jagode su beli luk, koji jagode štiti od štetočina i prouzrokovača bolesti i kopar, koji poboljšava ukus plodova jagode.

Foto: Bigstockphotos.com;Steven Gaertner


Tagovi

Jagode Kreč Sadnja jagode Dobre komšije jagoda Razmnožavanje jagoda Dezinfekcija zemljišta Bakar sulfat


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.