• Uzgoj kupine
  • 12.10.2019. 12:00

Šta je sve potrebno za zasnivanje zasada kupine

Prilikom zasnivanja zasada kupine, mora se imati u vidu da kupina ostaje na jednom mestu 10 do 12 pa i više godina i pošto se relativno gusto sadi, od 1.300 do 3.000 izdanaka po hektaru, priprema zemljišta mora da se izvede blagovremeno i pravilno.

Foto: Depositphotos/Volga2019
  • 282
  • 29
  • 0

Prilikom zasnivanja zasada kupine, mora se imati u vidu da kupina ostaje na jednom mestu 10 do 12 pa i više godina i pošto se relativno gusto sadi, od 1.300 do 3.000 izdanaka po hektaru, priprema zemljišta mora da se izvede blagovremeno i pravilno. Pripremu zemljišta za podizanje kupinjaka treba početi tri do četiri meseca pre sađenja kupine. Ovo konketno znači privođenje zemljišta poljoprivrednim usevima. Obavezno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta radi utvrđivanja plodnosti, odnosno, određivanja pH vrednosti zemljišta i davanja preporuka za meliorativno đubrenje ili popravku zemljišta ako je to potrebno. Neutralna pH vrednost pogodna je za gajenje kupine, optimalan interval je 6 -7. Nakon ispitivanja zemljišta i davanja preporuke, pristupa se meliorativnom đubrenju, objašnjava diplomirani inženjer voćarstva, Suzana Jerkić, iz PSSS Vranje. 

Količina stajnjaka i mineralnih đubriva koja će se uneti prilikom pripreme zemljišta za podizanje kupinjaka u mnogome zavisi od tipa i strukture zemljišta i njegove plodnosti odnosno od sadržaja humusa. Stajnjak se unosi u količini od 30.000 - 60.000 kg/ha. Mineralno NPK (10:12:26) đubrivo u količini od 800 - 1.000 kg/ha. Duboku obradu za podizanje kupinjaka treba obaviti bar mesec dana pre sadnje. Obrada se izvodi pri umerenoj vlažnosti.

Od stanja zemljišta, zavisi i priprema

Ukoliko se ore kada je zemljište previše vlažno ili suvo onda mu se kvari struktura i teško se obrađuje. Dubina oranja zavisi od propustljivosti zemljišta. Ako je zemljište lako, rastresito i dovoljno propustljivo onda se ore na dubini od 25 - 30 cm. Međutim ako je zemljište teže i zbijenije treba oranje izvršiti na dubini od 35 - 40 cm. Posle oranja zemljište se poravna i usitni drljačom ili tanjiračom, a manje površine grabuljama pa se onda pristupa razmeravanju i sađenju kupina. Od vremena, razmaka i tehnike sađenja u velikoj meri zavisi prijem, a kasnije i rentabilnost gajenja kupine. Kupina se može saditi od oktobra do aprila ukoliko je zemljište pogodno za rad i ukoliko nisu niske temperature. Jesenja sadnja preporučuje se za južne krajeve, u kojima se zemljište ne zamrzava dublje, a proleće je najčešće sušno.

Prolećna sadnja se preporučuje za hladnije rejone, u kojima se zemljište tokom zime dublje zamrzava. U takvim rejonima kupina zasađena u jesen može lako da izmrzne ukoliko se zemljište zamrzne do 10 cm dubine, jer se izdanci još nisu ukorenili.

Načini gajenja kupine

Razmak sadnje kupine zavisi od sistema odnosno od načina gajenja pa može biti:

  • sistem žbunova sa kvadratnim rastojanjem;
  • sistem žbunova sa pravougaonim rastojanjem i
  • sistem žive ograde.

Po sistemu žbunova sa kvadratnim rastojanjem kupina se sadi na razmaku 1,5 - 2 m, u zavisnosti od sorte. Ovaj način sađenja primenjuje se na manjim površinama i gde će se obrada obavljati ručno.
Po sistemu žbunova sa pravougaonim rastojanjem kupina se sadi na razmaku 2,5 - 3 m red od reda, i 1,2 - 2 m izdanak od izdanka u redu, što zavisi od bujnosti sorte i načina obrade. Kod ovog sistema gajenja kupine žbunovi su razmaknuti, pa je moguća i ručna obrada između njih. Po sistemu žive ograde, koji je najbolji i preporučuje se za veće površine , kupina se sadi na rastojanju 2,5-3 m red od reda, 0,80 - 1,20 izdanak od izdanka u redu.

Tehnike sađenja kupine

Tehnika sađenja kupine zavisi od načina pripreme zemljišta za podizanje kupinjaka. Ako je pri osnovnoj obradi
zemljište obilno pođubreno i duboko uzorano najmanje na 30 cm dubine onda je dovoljno da se na mestima obeleženim za sadnju ašovom iskopaju jame, koliko da se pravilno rasporede žile izdanaka i obavi sađenje. Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u kupinjaku. Za sadnju treba upotrebljavati zdrave i dobro razvijene izdanke (sertifikovani sadni materijal). Pre sadnje svakom izdanku se skrate žile oštrim makazama za ¼, pri čemu se suve i oštećene žile saseku do osnove. Posle toga žile se potope u kašu napravljenu od jednakih delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur (0,25%), pa se zatim izdanci sade na dubinu na kojoj su bili u kupinjaku ili tri do četiri centimetra dublje. Pošto se odredi dubina sađenja i žile pravilno rasporede u jami, na njih se nabaca sloj trošne vlažne zemlje i ovlaš nagazi.

Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vršeno đubrenje stajnjakom, onda se preko nagaţene zemlje stavi tri do četiri kilograma dobro zgorelog stajnjaka pomešanog sa zemljom pa se opet obavi gaženje takođe ukoliko nije obavljeno đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivom neophodno je i njih uneti neposredno pre zatvaranja jame a zatim svaki posađeni izdanak treba zaliti sa dva do tri litra vode.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Zasnivanje zasada Zasad kupine Suzana Jerkić Tehnika sađenja kupine Sistem žbunova Sertifikovani sadni materijal

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi