Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Kretanje vegetacije
  • 06.03.2022. 16:30

Šta sve utiče na kretanje vegetacije kod voća?

Pojedine voćne vrste počinju sa cvetanjem pri nižim dnevnim temperaturama (leska pet do osam stepeni), a neke zahtevaju veće temperature, dunja 16 stepeni. Veće dnevne temperature ubrzavaju cvetanje.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 203
  • 49
  • 0

Toplo vreme tokom zime može izazvati kretanje vegetacije pre nego što je uobičajeno za naše klimatsko područje. Voće je u fazi mirovanja, ali ukoliko temperatura zemljišta nekoliko dana bude na oko pet stepeni mogu se stvoriti uslovi za kretanje vegetacije, a sa cvetanjem kreće kada prosečne dnevne temperature vazduha dostignu vrednost između devet i 12 stepeni, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Snežana Dragićević-Filipović.

Pojedine voćne vrste počinju sa cvetanjem pri nižim dnevnim temperaturama (leska pet do osam stepeni), a neke zahtevaju veće temperature, dunja 16 stepeni. Veće dnevne temperature ubrzavaju cvetanje.

Početak cvetanja uslovljava nadmorska visina

Razlike u početku cvetanja u istim klimatskim područjima mogu biti značajne, između pojedinih godina mogu da iznose i do mesec dana.

Najizraženiji uticaj na kretanje vegetacije u nekom području ima klima područja i specifični mikroklimatski uslovi rejona gajenja. Na sam početak cvetanja velikog uticaja ima nadmorska visina, geografska širina i ekspozicija terena. Početak i dužinu cvetanja uslovljavaju temperaturni uslovi u periodu mirovanja, a posebno u periodu prelaska iz faze mirovanja u početak kretanja vegetacije, kaže čačanski stručnjak.

Promene u rastu i razvitku generativnih organa počinju bubrenjem generativnih pupoljaka odnosno sa početkom kretanja vegetacije. Početak bubrenja pupoljaka ostvaruje se po završetku perioda mirovanja voćaka i uslovljen je temperaturnim uslovima. Pri nižim temperaturama početak bubrenja pupoljaka odvija se sporije dok ga više temperature ubrzavaju. Za sam proces početka bubrenja pupoljaka potrebno je od 24 do 48 časova. Kada proces bubrenja započne ne može se više zaustaviti jedino se njegova dinamika može menjati u zavisnosti od ekoloških uslova.

Raskaljivanja stabala

U ovom periodu počinje kretanje sokova od korena i starijih delova stabla ka mlađim. Počinje proces takozvana, raskaljivanja stabala i on nastaje usled povećanih dnevnih temperatura. U godinama kada su izražena veća temperaturna kolebanja dolazi do oštećenja stabala usled zagrevanja u vidu pucanja kore na stablu i oštećenja na cvetnim pupoljcima u vidu izmrzavanja. 

Počelo bubrenje pupoljaka višnje, trešnje i šljive - vreme za zaštitu

Podsetimo, na području Srbije, na nižim nadmorskim visinama je kod ranog sortimenta šljive, višnje i trešnje započelo bubrenje pupoljaka. Preporuka je da se primeni kombinacija registrovanih preparata na bazi bakra i mineralnih ulja sa bakar-oksihloridom ili bakarom iz bakar-sulfata ili mineralno ulje različitih proizvođača. U zasadima šljiva je registrovan i preparat Plavo ulje koji je već gotova kombinacija mineralnog ulja i bakra i koristi se u koncentraciji 3%.

Najavljeno zahlađenje će usporiti razvoj biljaka, ali je veoma važno napomenuti da se primena bakarnih preparata kod koštičavog voća preporučuje samo pre pucanja i otvaranja pupoljaka.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Vegetacija Cvetanje Temperature Biljni sokovi Mraz Snežana Dragićević-Filipović


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...