• Malga
  • 11.10.2018. 10:30

Stalnorađajuće jagode - početnička hrabrost ili pametan ulog?

Mladi mačvanski voćar Ivan Bojičić odlučio je da, prvi u svojoj okolini, napravi probni zasad stalnorađajuće sorte malga. Ulaganja su minimalna, a zarada bi, s obzirom na polugodišnju sezonu, mogla da nadmaši plasteničku proizvodnju.

Foto: Ana Marić
  • 3.192
  • 387
  • 3

Kada su višerađajuće sorte jagoda u pitanju, na jednom imanju u ravničarskoj Mačvi, čini se da nema bojazni od neuspeha. Mladi Ivan Bojičić (27) iz Dublja kod Bogatića, nedaleko od Šapca, voćarsko iskustvo sticao je na klasičnim vrstama crvenog blaga, pa je odlučio da oproba sreću sa sortom za koju stručnjaci kažu da je za početnike, te da uspeva samo na visoravnima.

Višestruki rod već u prvoj godini

Iz Italije nam stižu sadnice prestižnih i trenutno najpristupačnijih sorti jagoda, pa tako i takozvanih stalnorađajućih, koje se u inostranstvu pretežno gaje hidroponski. Do sada se kod nas o njima nije previše polemisalo, voćari su se slabo odlučivali za ove investicije, ocenjujući ih kao rizične, malo se o njima i znalo, a teško je bilo doći i do kvalitetnog rasadnog materijala. U poslednje vreme situacija se menja, i ove jagode postepeno počinju da pariraju uvoznim ranim i poznim jagodama u piljaranicama i marketima. Za njihovo tretiranje nije potrebno ništa više ulaganja i truda, a višestruki rod daju već u prvoj godini. Beru se od maja pa skoro do novembra, a s obzirom na to da rod stiže kasnije, postiže i mnogo bolju cenu.

Prvi u svojoj okolini

Ivan Bojičić odlučio se za malgu, višerađajuću sortu, koja je 2009. godine stvorena u Italiji. Ona se uglavnom gaji hidroponski - umesto u zemlji, koren biljke je u supstratu, i idealna je za planinsku klimu. Međutim, ovaj način je mnogo zahtevniji i skuplji, pa je Ivan pokušao da oglednu proizvodnju na četiri ara uklopi u okvire svoje plodne ravničarske zemlje, kako je činio i sa sortama koje je do sada gajio.

"Po prospektu, malga daje od 800 grama do kilogram po biljci, a prosečan rod je oko 70 tona po hektaru. Odlikuju je jarka crvena boja, plod koji je srednjeg rasta, čvrst i izrazito sladak, po čemu, proizvođači tvrde, ne može da se poredi ni sa jednom drugom sortom, a ja bih po prvoj koju sam probao danas rekao isto. Ne znam nikog u blizini ko gaji ovu sortu, a na otkupnim mestima gde se proizvođači sreću, nema interesovanja za takve eksperimente“, priča Ivan i dodaje da do informacija dolazi uglavnom na internetu: "Na društvenim mrežama ljudi iz cele Srbije objavljuju svoja iskustva, pa tako vidim da su zadovoljni prinosom već u prvoj sadnoj godini. To je i mene privuklo da krenem u akciju".

Jagoda
Malga je 2009. godine stvorena u Italiji

Parira plasteničkoj jagodi, a ulog manji

Ivan se već nekoliko godina bavi gajenjem jagode, i kao i mnogi proizvođači ove voćarske kulture, nije zadovoljan cenom koja iz godine u godinu u velikoj meri varira. Do sada je imao iskustva sa sortama kleri i džoli, koje svojom količinom ne mogu da zadovolje očekivanu zaradu. Zaključuje da najviše može da se zaradi od plasteničke jagode, ali su problem velika ulaganja:

"Kleri se pokazala kao najbolja, stiže najranije i postiže uvek dobru cenu, ima lep prinos svaki put, ali često strada od mraza i najpogodnija je za plasteničku proizvodnju, gde su opet ulaganja veća. Džoli je krupnija, ali je problem što ona dolazi dosta kasnije, kada ima neuporedivo manju cenu. Od plasteničke jagode se najviše zaradi, jer u plasteniku ima najmanje posla, najmanje je bolesti napadaju, skoro da ne zahteva nikakvo prskanje. Plastenik čuva jagodu od svega".

Zato je odlučio da postepeno pređe na sigurniji i pametniji vid proizvodnje. Ideja je da ogledno odgaji plod koji može da proda van sezone po ceni rane jagode iz plastenika. Kako tvrdi, ulaganja su minimalna, što i jeste interes gajenja ove vrste voća, a da pritom ne mora da razmišlja o ceni.

"Ulaganja nisu velika - za četiri ara bilo mi je potrebno oko 60.000 dinara za sadnice, foliju i sistem i očekujem da će mi se već u maju uloženi novac vratiti. Nabavljao sam proverene frigo sadnice po ceni od 27 dinara, bilo mi je potrebno oko 1.600 sadnica. One kasnije mogu da se do određene mere razmnožavaju, ukoliko odlučim da proširim proizvodnju", priča Bojičić.

Jagode
60.000 dinara za sadnice, foliju i sistem

Cena najbolja na leto i jesen

Na evropskom tržištu, njena cena se kreće oko pet evra po kilogramu, dok kod nas proizvođači dobijaju oko 300 dinara. Kada se uzme u obzir cena ovogodišnjeg roda jagode, korist je višestruka. Stiže u maju kada i druge vrste jagode, a berba traje do kasne jeseni. Ključ je u stalnom ponavljanju ploda.

"Prvi rod stiže u maju, a bere se do kraja oktobra, kada je ponuda manja, pa je na ceni. Preprodavci je rado uzimaju, jer je retka i javlja se u vreme kad nema druge jagode. Zato se uvek lako rasproda. Berba je stalno u toku, cvet se obnavlja odmah nakon branja, a nakon 20 dana od cvetanja se formira plod. Na svakih 20 dana ona pušta cvet, i dok oformi plod, jedan je već u berbi i stalno se preklapa“, ovaj mladić otkriva tajnu isplativosti ove jagode.

Sadnja najčešće na proleće

Malga se najčešće sadi na proleće, i već u maju daje prve plodove, a prinos je isti kao i kod jednorodne biljke koja mora da prezimi. Ivan je svoju jagodu posadio krajem avgusta, priprema je za narednu sezonu, a mali deo je podstakao na rod kako bi se uverio u kvalitet plodova.

"Ostale sorte moraju da osete mraz i zimu da bi uopšte mogle da puste cvet. Kod malge to nije slučaj. Ona je genetski predodređena za ponovljeno cvetanje. U toku berbe vidite i cvet i male zelene izrastke, kao što je slučaj i sa ovim delom koji sam ostavio. Da joj nisam poskidao cvetove, ja bih sada imao mnog više ploda. Ostavio sam samo deo, da vidim kako se ponaša i kakvog je kvaliteta plod. Ceo septembar je šišam", objašnjava Ivan.

Razlika u načinu tretiranja u letnjim mesecima

Postupak sadnje, prehrane i održavanja je isti kao kod uobičajenih sorti. Jedina i najvažnija razlika je u neophodnosti određene zaštite od sunca u letnjim mesecima, u vreme njenog najvećeg prinosa, kada su temperature najviše. Ovaj postupak je bitan kako bi biljka ostala vitalna do kasne jeseni. Sličan je sistem kao i kod poznih vrsta maline ili kupine.

"Ona zahteva zaštitnu mrežu, koja se nad njom postavlja, a vreme zavisi od godine, kreće od prvog podbiranja. Drugim vrstama ne treba zasena, jer završavaju berbu za mesec dana, pre velikih vrućina, a malga mora da preživi toplotu, da bi se održala do novembra. Zaštitna mreža se stavlja na kočiće na visini od dva do tri metra. To joj pomaže da podnese leto, jer najveće prinose daje upravo tada. Kada bi skinuli zasenu, dosta ranije bi izbacila plod i već krajem avgusta bi se završila sva njena berba. Pritom, zasena je neuporedivo jeftinija nego plastenici“, kaže Ivan.

Plastenik
Najviše može da se zaradi od plasteničke jagode, ali su problem velika ulaganja

Zaključuje da je, prema njegovim proračunima, višerađajuća jagoda isplativa upravo jer bi trebalo da uspeva na goloj zemlji, van plastenika, a efekat je isti, barem prema tvrdnjama onih koji su se već oprobali u njenoj proizvodnji.


Povezana biljna vrsta

Jagoda

Jagoda

Sinonim: - | Engleski naziv: Strawberry | Latinski naziv: Fragaria L.

Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode,  može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 - 97 mg %. Cveta... Pročitaj više »

Tagovi

Ivan Bojičić Voćarstvo Jagoda Stalnorađajuća sorta Malga Dublje


Autorka

Ana Marić

Ana Marić

Master profesor srpske književnosti, kojoj proizvodnja "ispod vedrog neba" nije strana. Onlajn novinarka, koja se bavi istraživačkim temama iz sfere poljoprivrede.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi