Štetočine leske i način suzbijanja

Leska se u Srbiji gaji na više od 3.000 hektara, a najveće površine su u Vojvodini. Sav plod je moguće prodati u našoj zemlji, ali se na "Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća" u Novom Sadu moglo čuti da bi izvoz ipak doneo veću zaradu.

U poslednje vreme se sve više govori o kompaniji "Ferero", sa kojom bi trebalo da se zasnuje još 10.000 ha zemljišta pod leskom.

"Za konditorsku industriju postoje FAO standardi o veličini, samom jezgru, kao i o tome da lešnik ne sme da bude oštećen. Međutim, za proizvođača su najvažniji prinos, kvalitet i dugovečnost", rekao je dr Marko Injac iz kompanije "Agrosava" iz Beograda.

Problemi u proizvodnji lešnika

Jedan deo proizvođača koristi podlogu mečja leska, koja nije zahtevna, dok je drugi tip tehnologije žbunasti, a ovaj plod se koristi u konditorskoj industriji. Problemi koji se javljaju u vezi su sa nedostatkom elemenata u zemljištu. Tako se javlja žutilo, koje je odlika nedostatka gvožđa, magnezijuma ili cinka. Takođe se pojavljuje i virus mozaika jabuke.

"Ne postoji određeni preparat, ali rešenje može da bude 'Wuxual Microplant'. Koristi se pet litara po hektaru u julu i u jesen, ali pre kiša. Važno je da se problem reši na početku vegetacije", preporučuje Injac.

Bolest koja je česta kod leske je bakteriozna plamenjača. Ona se razvija na naličju lista, kao i na kori i na plodu. Prenosi se sadnim materijalom. Uslov za njen razvoj su velike padavine, pa je kod nas slabije zastupljena.

"Ovu bolest ćete prepoznati po pucanju kore i njenom bronziranju. Javljaju se i rak rane. Sadnice je potrebno tretirati bakrom, kao i zasad, ali nakon berbe. Preporuka je Everest sa 400 litara tečnosti po metru visine stabla uz 300 litara vode po hektaru. Odnosno, na tri metara visine stabla ide 4,2 litara uz 900 litara vode po hektaru", kaže Marko Injac.

Injac na Poljoprivrednom fakultetu: Za proizvođača su najvažniji prinos, kvalitet i dugovečnost.

Štetočine koje prete leski

Leska i lešnik najviše štete trpe od grinja, vaši i stenica.

Grinje

Postoje dve forme grinja (mada se u novije vreme smatra - dve vrste), koja štete leski: galiformne I slobodnoživuće. Ne vide se golim okom i žive skriveno, u kolektivu. Naseljavaju češće ženske pupoljke. Prvo izlaze slobodnoživuće forme, a onda i prve pomenute. Možemo ih uočiti kada migriraju, jer izlaze masovno, ali je potrebna lupa za uvećanjem od 20 do 30 i da odsečemo deo grane.

"Kada grinja uđe u pupoljak, više nema suzbijanja. Zbog toga je potrebno upotrebiti na vreme 0,5 litara po hektaru akaricidna na bazi bifetrina", ističe Injac.

Lipina štitasta vaš

Ova štetočina je slična breskvinoj vaši, ali polaže do 1.600 jaja. Sa ovim procesom kreće u aprilu. Piljenje počinje oko 15. maja. One se mogu pronaći na listu i potrebna su dva tretmana preparatima na bazi imidakloprida i hlorida.

Stenice

Pojavljuju se zelena, šarena i leskina stenica. Hrane se jezgrom, a mogu da ostave ljusku praznom. Kod nas je najzastupljenija zelena stenica. Šarena stenica najviše probema pravi proizvođačima za konditorsku industriju, dok poslednja napada lešnik u fazi zrenja.

"Za suzbijanje se koriste 2l/ ha sredstva na bazi hlorpirifosa ili Fosmet. Tretman se izvodi po zemlji i namenjen je prvoj generaciji", napominje Marko Injac.

Foto: FelixMittermeier / Pixabay, Aleksandra Kekić