• Virus u malinama
  • 08.10.2015. 11:30

Sušna godina - veći izvoz, ali i novi virus malina

Ove je godine suša malinarima donela "raspberry leaf blotch virus", odnosno virus zamrljanosti maline, ali on nije ozbiljnije ugrozio proizvodnju pa je Srbija, posle osam godina, ponovo evropski lider u izvozu maline.

  • 3.033
  • 725
  • 0

Sušna godina srpskim proizvođačima malina donela je jednu lošu i jednu dobru stranu. Ono što je loše je pojava raspberry leaf blotch virusa, odnosno virusa zamrljanosti maline.

Karakteriše ga pojava žutila, hloroze lista, zbog čega dolazi do sušenja sadnica maline. Virus je primećen, ne samo na području ivanjičke i ariljske opštine, koje su poznate po toj proizvodnji, već i u drugim delovima Srbije.

Kvalitet ploda ne dovodi se u pitanje

Aleksandar Leposavić
Dr Aleksandar Leposavić,

Institut za voćarstvo Čačak

Prema rečima Dr Aleksandra Leposavića, naučnog saradnika Instituta za voćarstvo Čačak, virus ugrožava biljku, ali se kvalitet plodova iz takvog malinjaka ne dovodi u pitanje.

"Najčešća simptomatska slika, pored žutila na listovima je i pojava rehuljavih plodova, koji se pri berbi mrve. Utiče na njihov izgled, međutim, ti plodovi su slađi i ukusniji u odnosu one koji su iz malinjaka koji nemaju problema sa ovim virusom. Problem je samo u umanjenju prinosa, ali je plod zdrav", navodi Leposavić.

Proizvodnja nije ozbiljnije ugrožena - Srbija lider u izvozu

Dobra vest za srpske malinare je što virus nije ozbiljnije ugrozio proizvodnju, pa je ove godine Srbija, posle osam godina, ponovo evropski lider u izvozu maline. Sa više od 70 hiljada tona, srpski su malinari zauzeli drugo mesto na svetskom tržištu, a na ruku im je išla činjenica da je suša teško pogodila malinare u Poljskoj.

Virus zamrljanosti maline karakterističan za sušne godine

Virus zamrljanosti maline
Primer oštećenja usled

virusa zamrljanosti maline

Dr Aleksandar Leposavić navodi da se virus može iskoreniti folijarnim tretmanima, uz korišćenje amino-kiselina biljnog porekla. Međutim, stručnjaci nisu preterano zabrinuti zbog pojave leaf blotch virusa, jer se u prethodnih pet godina pokazalo da je on karakterističan za izuzetno sušne godine. Prethodne godine usled obilne kiše, malinjaci su se sušili zbog vlage, ali se svi problemi mogu prevazići na način i preparatima koje savetuju stručnjaci. Proizvođači sve više slušaju struku, jer je malina mnogima, zbog gubitka posla i ekonomske krize, postala glavni izvor prihoda, a ide im na ruku što je tražena.

"Prednost srpske maline je u tome što su strani kupci kreirali taj brend, a ne mi u Srbiji. Zbog toga u narednom periodu postoji stabilan trend rasta potražnje maline i drugog jagodastog voća, pa treba ulagati u zasade maline", kaže Leposavić.

Cena sadnice maline u Srbiji se kreće od 10 - 12 dinara kone nude proizvođači iz rodnih zasada, a najčešće su bez garancije. Cene su više u sertifikovanim kućama. U Institutu za voćarstvo u Čačku cena sadnice je 50 dinara, a time je obuhvaćen stručni nadzor i garancija. "Zadnje tri godine imamo ogromnu potražnju za sadnicama, čak i iz krajeva u kojima malina nije ranije bila zastupljena, zbog geografskih uslova. Institut u ovom trenutku ne može da podmiri zahteve niti domaćeg, niti tržišta zemalja u okruženju. Potrebno je povećati kapacitete, jer je duži niz godina Srbija zanemarila proizvodnju sopstvenog sadnog materijala. Sorte vilamet i miker su se pokazale kao najrodnije na ovom podneblju", ističe Leposavić.

Ogromna šteta - prevara na uvoznim sadnicama

Dragić Radovanović
Dragić Radovanović, u sertifikovanoj kući

kupio zaražene sadnice

Odsustvo ozbiljnije domaće proizvodnje otvorilo je put ka uvozu sadnica, proizvedenih i u zemljama koje nisu poznati proizvođači maline. Dragić Radovanović pre četiri je godine na površini od tri hektara posadio sortu tulameen. Sadni materijal, uz sve administrativne legalne elemente, nabavio je u sertifikovanoj kući, koja je u međuvremenu prestala sa radom. Ispostavilo se da su sadnice, čije je poreklo iz Velike Britanije bile zaražene kancerom. Tako je pretrpeo štetu od pola miliona evra, ali to nije glavni problem.

"Stvar je u tome što sam prevario stranog kupca", žali se Radovanović, "video je da sam instalirao kap po kap, da sam sve to doveo do savršenstva. Umesto rodnih sadnica, dobio sam obolele od raka. Uložio sam sebe i novac, a šta sam dobio? Čista prevara, a dolazio je i Englez da vidi, ali Englez se pravi Englez". Dragić nije jedini koji je prevaren sadnim materijalom. Njegov komšija je umesto tulameena dobio tri različite vrste sadnica malina. Za sada niko nije odgovarao zbog takvog propusta, niti je šteta nadoknađena, iako su sve odradili u skladu sa legalnim tokovima kupovine sadnog materijala.

Zato sve više proizvođača vidi sigurnost u Institutima, jer u krajnjem, ako nešto krene po zlu lakše će sudski rešiti, s obzirom da su pod ingerencijom države. Srećom, takvih primera nije bilo, ali ako nema dovoljno novca ni kapaciteta za proizvodnju sadnog materijala, ohrabrujuće je što još uvek ima stručnjaka koji nisu za boljim poslom otišli iz Srbije.


Tagovi

Sušna godina Izvoz malina Raspberry leaf blotch virus Virus zamrljanosti maline Smanjeni prinosi Sušenje sadnica Aleksandar Leposavić Institut za voćarstvo Čačak Trend rasta potražnje Sadni materijal Sadnice Prevara Šteta Dragić Radovanović


Autor

Predrag Stojković

Predrag Stojković

Predrag Stojković, Požega

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi