• Visoke temperature
  • 21.07.2021. 14:00

Sušni period uzrokovao veće gubitke u malinjacima od grada

Suša je oslabila korenov sistem pa su zbog toga izdanci maline ostali nerazvijeni, što će uticati da šteta u zasadima bude vidljiva i u narednih pet godina. 

Foto: Bigstockphoto/Ashtray
  • 102
  • 33
  • 0

Ove godine rod malina dosegnuće maksimalno 30.000 tona, što je prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, Dobrivoja Radovića, oko 30 procenata od nekog prosečnog roda, od oko 82 hiljade tona jer je suša uništila stablo i prinose više nego što je to učinio grad. 

"U 2021. u Srbiji možemo očekivati najviše 30.000t malina, što je tek trećina od uobičajenih domaćih prinosa", rekao je Radović za Betu.

Napominje da je na jugu naše zemlje, ali i u ivanjičkom kraju, period sa visokim temperaturama od 35 do 40 stepeni trajao skoro tri nedelje i da su se za to vreme plodovi osušili pa su iz tog razloga gubici veći nego od grada, koji je u više navrata padao. 

Takođe dodaje da je značajno to što je suša oslabila korenov sistem pa su zbog toga izdanci maline ostali nerazvijeni, što će uticati da šteta u zasadima bude vidljiva i u narednih pet godina. 

Kupina u vreme suše bila zelena

Predsednik Asocijacije smatra da ako želimo da proizvodimo i izvozimo maline kao i do sada što je bio slučaj, zasadi moraju da se obnove zato što se od postojećih ne mogu očekivati veći prinosi. Pri tom, ocenjuje, da treba i da se iskoriste subvencije od države za obnovu malinjaka, sadni materijal i za ogradu, a koje iznose i do 90 procenata od investicije. 

Član Upravnog odbora Asocijacije proizvodjača malina i kupina, Zoran Stojanović, naglasio je da je kupina u ovoj sezoni manje oštećena jer je bila zelena za vreme suše i da voćari koji su imali mogućnosti za navodnjavanje, gotovo da i nisu imali štete.

Cena kupine na veliko, kako kaže Stojanović, kreće se oko 120 dinara i prihvatljiva je za proizvođače dok je vrednost plodova ekstra klase, čija je berba u posudama od pola kilograma, od 250 do 270 dinara, ali i takva berba je skupa.

Dodaje da je u nekoliko poslednjih godina 70 odsto kupine u Srbiji iskrčeno jer su uzgajivači bili nezadovoljni izuzetno niskim cenama od 30 - 40 dinara za kilogram, poput situacije u 2020., tako da je od oko 6.000 hektara pod kupinama, to voće danas opstalo na samo 1.500 hektara.

Najveće štete zabeležene na voću

Pored malina i kupina, nepovoljne vremenske prilike uzrokovale su velike gubitke i na ostalim voćarskim usevima, kao što su breskve, nektarine i šljive, naveo je za RTS agrometeorolog, Srđan Milakara. Ipak, prema njegovim tvrdnjama, padavine su došle u pravi čas za ječam i pšenicu.

"Što se tiče padavina koje su nas zadesile poslednjih dana, stigle su u poslednjem momentu za kukuruz, suncokret, soju, šećernu repu jer su bili u teškom stanju", objašnjava Milikara. Napomenuo je da će se pratiti situacija i videće se kakvi će biti prinosi, tamo negde krajem avgusta, početkom septembra kad budu ti usevi stizali za žetvu.

Visoke temperature mogu uticati na smanjenje prinosa žitarica - koliko?

Podsetimo, vremenski uslovi koji su bili na početku setve, ali i kasnije nisu bili optimalni za strna žita. Nedostajalo je pre svega zemljišne vlage jer je bilo malo padavina. Od kraja oktobra situacija se delimično poboljšala pa je dosta ratara njive zasejalo tokom novembra. Zima je bila blaga, bez golomrazice, te nije bilo oštećenja na biljkama. 


Tagovi

Proizvodnja maline Proizvodnja kupine Cena kupine Suša Štete na voću Grad Izvoz voća Poljoprivredne kulture


Autorka

Ivana Živanić

Više [+]

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.