• Zasade voća
  • 16.12.2019. 12:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Sušno vreme odložilo podizanje novih voćnih zasada

Višemesečni period bez padavina doprineo je da se rokovi za podizanje voćnih zasada pomeri, a stručnjaci napominju da ni u narednim mesecima neće biti kasno za taj posao.

Foto: Sanja Dovečer
  • 383
  • 56
  • 0

Sušni period koji je počeo u avgustu mesecu produžio se i na oktobar i novembar. Malo padavina uticalo je da se uobičajeni period za podizanje novih voćnih zasada pomeri na decembar, ali stručnjaci kažu da voćari ne mogu zakasniti.

"Tek početkom decembra palo je nešto malo kiše, ali i dalje nedovoljno da u zemljištu bude dovoljno vlage za sadnju voća. Novembar se smatra optimalnim mesecom za podizanje novih zasada voća, ali zbog nedostatka padavina voćarima smo preporučili da odlože taj posao. Pre svega, nije na adekvatan način moglo da se pripremi zemljište jer je potreban određeni procenat vlage da bi sadnja bila uspešna," kaže Đorđe Sovilj, stručni saradnik Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Valjevo.

Priprema je kaže veoma bitna, da se pri obradi zemljišta iskopaju jamići određene veličine, kako bi mlada biljka u prvim godinama imala dovoljno prostora i uslova da razvija korenov sistem. "Za one koji su se ipak odlučili za sadnju, savetovali smo da se bar u prvih desetak dana biljka zaliva sa 15 do 20 litara vode dnevno u danima kada nema padavina. Nikako nije dobro da se odjednom sipa stotinak litara jer će voda otići duboko u zemljište i biljka od toga neće imati ništa“.

Izbor mesta i zemljišta za podizanje višegodišnjih zasada

Jesenjoj sadnji voća prethodi i priprema zemljišta

"Zbog vremenskih uslova i nedostatka padavina i proces đubrenja je bio pomeren, a zna se da se osnovno đubrenje NPK i stajnjakom obavlja u jesen. Preporuka je bila da se koristi NPK đubrivo sa manjim procentom azota, ali pošto se to đubrivo mora odmah uneti u zemljište obradom, postojao je problem sa suvom zemljom koja ne dozvoljava kavlitetnu obratu, pa je i taj posao ove godine pomeren," kaže on. 

Stručnjaci savetuju jesenju sadnju voća jer je najbolja za biljku, bolje se razvija korenov sistem zbog dovoljno vlage. Međutim, ove jeseni savet je bio da se sačeka da se stvore povoljni uslovi, a sva sadnja do proleća tretira se kao jesenja.

"Naši voćari ne mogu zakasniti sa podizanjem zasada čak iako taj posao obave za Novu godinu ili čak i kasnije. Zato je bitno da voćari ne žure, vremena ima," kaže Srđan Stanojlović stručni saradnik Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Valjevo. Najavljuje se blaga zima, pa će se naravno u nekom trenutku stvoriti povoljni uslovi.

Šljiva se i dalje najviše sadi

I ove jeseni voćari su se najviše interesovali za podizanje zasada šljive, potom za orašaste vrste, a već nekoliko godina opada interesovanje za sadnju maline i kupine.

"Šljiva je u valjevskom kraju i dalje dominantna voćna vrsta, pa su se i ove godine voćari najviše interesovali za stenlej, potom za čačansku rodnu, čačansku lepoticu. Ima i proizvođača koji žele da proizvode rakiju“, napominje Sovilj. "Ono što takođe beležimo poslednjih godina je sve veće interesovanje za jezgraste voćne vrste poput oraha i lešnika, standardno se tražila jagoda, a i ove godine beležimo manje interesovanje za podizanje novih zasada maline i kupine."

Kako posaditi voćke - od pripreme zemlje do zaštite sadnice

Subvencije za sadnju starih voćnih vrsta

Voćari koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i u kalendarskoj 2019/20. godini mogu računati na subvencije, kako od države tako i iz gradskog budžeta i to ne samo za nabavku sadnica već i za pripremu zemljišta.

"Voćari iz valjevskog kraja za podizanje višegodišnjih zasada mogu konkurisati za sredstva iz gradskog budžeta na osnovu Programa podsticaja razvoja poljoprivrede. Pored Valjeva, u Kolubarskom okrugu, sredstva izdvajaju i Mionica i Osečina. U zavisnosti od regiona i voćne vrste, kreće se i procenat povraćaja novca. Na republičkom nivou to je 50 odsto od vrednosti nabavljenog sadnog materijala, a 65 odsto je za područja sa otežanim uslovima gajenja," podseća Sovilj.

Ono što je novina ove godine je da voćari mogu aplicirati za novac za pripremu zemljišta, za nabavku supstrata koji se koriste u uzgoju borovnice u saksijama i vrećama.

"Novim pravilnicima, svi voćari koji podižu zasade sa domaćim sortama mogu računati i na dodatnih 100 hiljada dinara po hektaru. Konkretno, kod šljive to su sorte čačanska rodna, čačanska lepotica, rana, najbolja krin i valjevka. Za stare sorte oraha kao što su rasna, šampion i tisa, takođe se mogu dobiti dodatna sredstva. Od sorti kajsija to su one proizvedene u Novom Sadu i Čačku, a ovim pravilnikom obuhvaćena je i vinova loza i to sorte prokupac, tamnjanika i vranac."

Oni poslovi koje voćari mogu obavljati i u ovom periodu je sanitarna rezidba, koja podrazumeva da se sve polomljene grane odstrane iz krune i da se voćnjak pripremi za onu pravu rezidbu koja počinje od sredine januara.


Tagovi

Voćari Voćarstvo Sadnice voća Sušni period Jesenja sadnja Priprema zemljišta Zasade šljiva Đorđe Sovilj Srđan Stanojlović


Autorka

Sanja Dovečer

Novinarka sa iskustvom od 18 godina. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Blagorodni septembar