• Razvojni ciklus i suzbijanje velikih štetočina voća
  • 28.03.2018. 12:00

Suzbijanje žilogriza i šiljokrilca

Prva pojava imaga žilogriza na višnji, ekotip Oblačinska, u rejonu Leskovca, registruje se krajem maja meseca, a prvo izletanje imaga šiljokrilaca u nekim delovima Vojvodine, registrovano je početkom maja, pa čak i ranije.

Foto: Gordana Jovanović
  • 4.341
  • 162
  • 0

Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.,Buprestidae) je poznata štetočina Sredozemlja, a u Srbiji se redovno javlja u južnim delovima zemlje. Na području Leskovca gajenje koštičavog voća, naročito višnje, obavlja se na većim površinama u vidu manjih plantaža.
Proizvodnja je uglavnom ekstenzivna, i zbog niske tržišne cene, zaštita višnje od bolesti i štetočina svedena je na minimum, što je uz globalne klimatske promene i otopljavanje vremena favorizovalo razvoj ovog insekta. Na području juga Srbije dominira C. tenebrionis, a najbrži razvoj žilogriza registrovan je na višnjama.
Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab., Buprestidae) dominira u severnim krajevima Srbije gde se javlja u većoj brojnosti nego žilogriz. Za razliku od žilogriza koji se hrani uglavnom višnjama i šljivama, jer su najzastupljenije u južnim rejonima, šiljokrilac se hrani i pravi štete na kajsijama, šljivama, trešnjama, višnjama, bademu i breskvama.
U rejonima gde se registruju zajedno obe štetočine, šiljokrilac se javlja ranije u proleće u odnosu na žilogriza.

Razvojni ciklus žilogriza

Prva pojava imaga žilogriza na višnji, ekotip Oblačinska, u rejonu Leskovca, registruje se krajem maja meseca, a prvo izletanje imaga šiljokrilaca u nekim delovima Vojvodine, registrovano je početkom maja, pa čak i ranije. Ove dve vrste imaju sličan ciklus razvića, ali vremenski različit, što može dodatno da zakomplikuje suzbijanje. Simptomi šteta na koštičavom voću koje nanose obe štetočine se ne razlikuju.
Čak i veoma slično izgledaju, jedina razlika u izgledu je ta što imago žilogriza ima vratni štit sive boje koji sa starošću može da izgubi, dok je vratni štit kod imaga šiljokrilca jednobojan, svetlobraon boje (naslovna fotografija).
 

Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.,Buprestidae)

Odmah po izletanju, imaga žilogriza počinje da se hrani i kopulira. Ženke se pare više puta. Imaga lete na nivou voćnjaka. Kada lete, čuje se šum. Udaraju tvrdim telom o stabla ili grane.
Ako se uznemire, prelaze na drugu stranu stabla, a ako se otresa stablo, padaju na zemlju. Imaga pregrizaju peteljke listova i već početkom juna može se naći opalo lišće ispod krošnje stabala. Slično kao žilogriz, odrasli insekti šiljokrilaca pregrizaju peteljke listova i oštećuju koru mladara. Lišćem se skoro uopšte ne hrane. Intenzitet ishrane je slab, a imago može da živi bez ishrane oko mesec dana. Kako je kora hrana niskog kvalitetnog sastava, imago živi godinu i više što produžava razviće žilogriza na dve godine. U crevima imaga žilogriza postoji određena mikrofauna i alkalna sredina visoke pH vrednosti kako bi se vršilo razlaganje celuloze koja se nalazi u kori.

Žilogriz - polaganje jaja

Odrasli su slabo pokretni i obično se nalaze na mladarima. Pri temperaturama iznad 30˚C, imaga postaju aktivnija i mogu preletati i na druge voćnjake. Na području Leskovca imaga žilogriza su registrovana u višnjacima do pojave prvih mrazeva.
Imago polaže jaja na površini zemlje, pojedinačno ili u grupicama. Ako ima pukotina, ženke mogu položiti jaja i nešto dublje u zemlju. Jaja su belo do žućkaste boje, lepljiva zbog čega se na njima lako lepi zemlja pa ih je teško uočiti. Ženke se hrane na stablu, silaze niz stablo, polažu jaja na skrovita mesta na zemlju ili na donjem delu stabla, penju se i hrane i tako najmanje 3 meseca. U početku ishrane polažu veći broj jaja, a ukupno do 600 jaja u toku 3 meseca odnosno u toku života.

Larva žilogriza


Posle 10-20 dana od polaganja jaja, dolazi do piljenja larvi koje se kreću kroz zemlju prema korenu u koji se ubušuju ispod same kore. Larve se hrane unutrašnjim delom kore. Simptomi naseljavanja i ishrane žilogriza uočavaju se tek posle izvesnog oštećenja kore.
Tokom rasta, larve prelaze iz tanjih u deblje korene, a na kraju ciklusa razvića nalaze se u korenovom vratu i prizemnom delu stabla. Larve imaju 8 presvlačenja ili 9 stupnjeva razvića. Imaju karakterističnu veću, topuzastu glavu, 3 grudna i 10 abdominanih segmenata. Odrasla larva dostiže dužinu do 7 cm. Razvoj larvi traje duže od godinu dana, tako da se za vreme prezimljavanja mogu naći i larve i lutke i imaga.
Ishrana larvi izaziva poremećaje u snabdevanju mineralnim hranivima stabala višanja. Simptomi naseljavanja i ishrane žilogriza uočavaju se tek posle izvesnog oštećenja unutrašnjeg dela kore, odnosno presecanjem sprovodnih sudova kroz koje se stable snabdevaju vodom i hranljivim materijama.

Larve žilogriza - mogu izazvati sušenje stabla

U početku se uočavaju sitniji listovi i plodovi. Sušenje stabala mogu izazvati već samo 3 larve, posebno ako se razvijaju do poslednjeg stupnja kada može doći do prstenovanja kore stabla. Ovo se upravo smatra pragom štetnosti za mlađa stable.
Lutke su najpre svetlije nijanse, a kasnije potamne. Nalaze se ispod kore u drvenom delu stabla, u komoricama koje su delom izdubljene.

Suzbijanje žilogriza

Održavanje zasada u dobrom kondicionom stanju je vrlo značajna mera u zaštiti koštičavih voćnih vrsta od žilogriza.
Pravilna primena agrotehničkih mera koje podrazumevaju češću površinsku obradu oko stabala, kao i češće navodnjavanje voćaka, može doprineti smanjenju pojave žilogriza. Mineralna ishrana preko zemlje utiče na smanjenje štetnog delovanja larvi žilogriza. U jesen treba koristiti oko 300-500kg/ha NPK tipa 8-12-23 (pretpostavka da je urađena analiza zemljišta). U programe zaštite koristiti strobilurine zbog zelenog efekta kao i fosfite kao što su K-fosfit ili Al-fosftit, radi boljeg razvijanja korena i povećanja otpornosti voća.
Redovna hemijska zaštita u cilju suzbijanja štetnih organizama primenom fungicida i insekticida, takodje utiče na povećanje otpornosti same biljke na prisustvo žilogriza.

Područje Smedereva, Grocke i Topole - suzbijanje žilogriza

U rejonima sa visokom tehnologijom proizvodnje kao što su Smederevo, Grocka i Topola, uspeh u suzbijanju žilogriza bazira se na prekidu ciklusa razvića štetočine. Ukoliko se registruju oštećena stabla od žilogriza (stable sa sitnijim lišćem, slabijim porastom, sitnijim plodovima) značajna mera suzbijanja je eradikacija, odnosno uklanjanje obolelih stabala iz zasada i njihovo obavezno spaljivanje odmah nakon krčenja. Ovo se posebno odnosi na rejone gde je utvrđena prva pojava žilogriza i šiljokrilca jer se time sprečava njegovo dalje razmnožavanje i širenje.

Uginula imaga žilogriza od B. bassiana u prirodnim uslovima

Područje Leskovca - suzbijanje žilogriza

U regionima gde je žilogriz redovni pratilac proizvodnje, kao što je na području Leskovca, preporučuje se krčenje obolelih stabala i primena svih raspoloživih mera koje imaju preventivni karakter. Problem u suzbijanju žilogriza na jugu Srbije, upravo leži u činjenici da je reč o manjim plantažnim zasadima gde primenjene mere ne mogu dati zadovoljavajuće efekte jer se sprovode na nivou voćnjaka, a ne na nivou regiona. Tokom letnjih meseci kada su visoke temperature, dolazi do preletanja imaga iz jednog u drugi zasad zbog čega zaštitu treba sprovoditi sistemski na širem području.
Primena hemijskih mera u suzbijanju žilogriza može dati rezultate samo ukoliko se poznaje biološki ciklus razvića i primenjuju insekticidi prilagođeni životnom ciklusu u pogledu dužine delovanja, karenci i zaštite čovekove okoline.

Načini suzbijanja:

  1.  Za zaštitu višnje od ishrane žilogriza u godini sadnje - u jamice staviti 25-35 g insekticida u formulaciji granulata na bazi hlorpirifosa. Prilikom dodavanja insekticida, voditi računa da preparat ne ostane na površini zemlje. Karenca je obezbedjena vremenom primene.
  2.  Sprečavanje ispiljenih larvi da dodju do korena - Vreme primene je druga polovina maja, juni i juli mesec. Koriste se preparati na bazi aktivne materije bifentrin (10 EC) u količini od 1,5-2 l/ha sa 500l vode/ ha. Tretira se prizemni deo stabla i zemlja ispod krošnje (jaja su položena do 30 cm oko stabla), a zatim se inkorporira frezom do 10cm dubine. Ispiljene larve ne mogu da prođu tretiranu zonu insekticidom i dođu do korena. Karenca je obezbeđena vremenom primene.
  3.  Suzbijanje imaga za vreme ishrane na stablu - Imaga lete uglavnom samo kada su više temperature iznad 25˚C, a posebno iznad 30˚C. Da bi se sprečio let imaga i širenje unutar voćnjaka, a posebno preletanje u druge voćnjake, koriste se folijarni insekticidi neposredno posle berbe zbog čega se problem karence ne postavlja. Najefikasniji su preparati na bazi hlopirifosa, fosmeta, hlorpirifos+cipermetrina i thialokloprida. Na području Leskovca nakon završene berbe, primenjuju se dva-tri insekticidna tretmana sa razmakon od 15-20 dana.

Biološko suzbijanje žilogriza je moguće korišćenjem entomopatogene nematode (Rhabditida: Steinernematidae) na bazi nematode Steinernematidae u formulaciji gela, kao i primena entomopatogene gljive Beauveria bassiana de Bassi (Deutoromicetes, Moniliales) koja luči ferment hitinazu kojim razlaže hitin jaja štetočine ili pokožice larava može dati pozitivne rezultate u suzbijanju Žilogriza.

Stručna podrška: Mr Gordana Jovanović, Koordinator Programa mera za područje centralne Srbije, PSSS Leskovac


Tagovi

Gordana Jovanović Žilogriz Šiljokrilci Štetočine Voće Biološko suzbijanje Imago Larva


Partner

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ideje za alat. Paleta i mašta ;)