Sveti Iliću kotlina godinama spasava šljive od izmrzavanja - u planu širenje voćnjaka

Po prvi put ove jeseni, a posle skoro 80 godina, u dvorištu Svete Ilića u mestu Barje, koje se nalazi u leskovačkom ataru, nije se zadimio rakijski kazan iako je u svom zasadu pod šljivom stenlej ubrao pet tona roda odličnog kvaliteta. Od pečenja rakije ovaj domaćin je odustao kada je video da je ima dovoljno na zalihama. Zato je kada je počela berba oglasio prodaju i do poslednje šljive prodao svojim mušterijama za rakiju, pravljenje džema, slatka, kompota...

Pozicija, oprašivanje i rezidba

Više od pola tone ovog voća prodao je mušterijama i u vranjskom kraju gde je ova vrsta šljive zbog loših vremenskih prilika ostala bez roda. On je, međutim, zahvaljujući savetima jednog stručnjaka koji radi u poljoprivrednoj apoteci, gde inače kupuje sredstva za zaštitu, uspeo da sačuva rod iz svog zasada.

"Moj voćnjak se nalazi u kotlini tako da ga tako dobra pozicija uvek sačuva od mrazeva. Naša porodica se od davnina bavi proizvodnjom šljiva i do sada se nikada nije desilo da ostanemo bez voća", kaže Sveta.

Takođe ističe da su u cvetanju voćaka i njegove pčele dobro odradile svoj posao tako da je i to umnogome doprinelo da u njegovom zasadu opstane rod šljiva. Međutim, i pored svega toga ovaj uzorni proizvođač tvrdi da je voćarstvo nauka i da samo posle primene savremenih dostignuća u proizvodnji i jednog mukotrpnog rada, poljoprivrednik može da očekuje željenu zaradu. Otuda se on uvek potrudi da u svom zasadu tokom sezone uradi sve kako treba i zato u rodnim godinama dobije oko deset tona roda, a ako mu vremenske prilike budu išle na ruku u narednog proizvodnoj sezoni nada se rodu od čak jednog vagona.

Puno pažnje pridaje i rezidbi koju je učio od iskusnih majstora. Kaže da je ovaj posao savladao dosta dobro i da sada uz pomoć svog sina obavlja rezidbu primenjujući pri tome razne tehnike. 

Kalemio staru krušku barčag, karamanac i kakavac

U svom zasadu među 220 stabala šljive stenlej, ima i one sorte koje su zaseđena pre 40 godina, a koje su još uvek u dobrom stanju. Naš domaćin kaže da je na njegovom imanju rasla i šljiva požegača koju je uzgajao njegov deda, a koji je bio takav meraklija u tome da je on kao dete uživao gledajući zasađene sadnice kako lepo rastu i rađaju u redovima. Možda bi ovu vrstu i on uzgajao da je nije uništila bolest zvana šarka, koja se prenosi preko lista, a protiv koje nema leka.

"Moj otac je sadio i staru sortu šljive zvanu trivonjka koje naši preci nikada nisu prskali. Kako su se, međutim, klimatski uslovi menjali voćari su i nju počeli da prskaju ne bi li sačuvali rod", priča Sveta.

Svoj voćnjak pod stenlejkama ovaj proizvođač dogodine planira da poveća za još 150 stabala šljiva iste sorte, ili čačanske lepotice koja obično sazreva ranije, a što će mu znatno olakšati berbu s obzirom da teško dolazi do berača. On na svom imanju uzgaja i dva stabla kruške vodenac i barčag stara po 200 godina. Prošle godine su ove kruške tako rodile da je bilo milina gledati kako se njihovi sočni plodovi njišu na granama koje su dostigle i visinu od 15 metara.

Imajući u vidu koliko roda od ovih sorti krušaka može da dobije bez ikakvog ulaganja, on je pre par godina na svom imanju kalemio i petnaest stabala stare kruške barčag, prošle krušku karamanac, a ove i krušku zvanu kakavac.

"U potrazi sam i za starim sortama jabuke koje želim zajedno sa kruškama da uzgajam na organski način", kaže naš sagovornik.

Do godinu dana u burićima, posle u staklu

I dok pravi planove o voćarskoj proizvodnji naš domaćin nije zaboravio na predstojeće radove. Otpočeće ih đubrenjem zemljišta stajnjakom, a nastaviti međurednom obradom zemljišta podrivačem. Čim je obavio berbu uradio je zaštitu lista bakarnim preparatima kako bi u sledećoj proizvodnoj sezoni bile u dobroj kondiciji. Stigao je u međuvremenu i da iz drvenih burića prespe rakiju u staklene balone kako bi do upotrebe zadržao njenu boju i ukus.

Kako, kada obaviti i koje preparate koristiti za "plavo" prskanje?

"Moja rakija stoji na odležavanje u drvenim budućima do devet meseci ili godinu dana, a posle je prebacujem u staklene balone. Ukoliko to ne učinim duge od koga su napravljeni burići mogu da 'popiju' deo rakije", podvlači Ilić.

Celokupan posao na svom imanju ovaj čovek obavlja uz pomoć majke i oca, supruge i sina koji, otkako je on postao alergičan na pčele, brine od 50 pčelinjih društava. U njegovoj porodici se pčele čuvaju od 1860. godine kada su se njihovi preci Jovana i Cvetko, doselili u ovo selo i kada je za useljenje ovom mladom bračnom paru Jovanin otac poklonio pčelu.