Topolsku suvu šljivu najviše vole Francuzi

Slobodan Đurđević iz sela Gornja Trnava kod Topole sa svojim sinovima godinama se bavi sušenjem šljiva. Od ovih plodova ostvaruju glavnu zaradu i iz godine u godinu povećavaju količine svežih plodova koje uz složen proces suše. Za ovakvo voće su se odlučili da bi bolje unovčili robu koja se teško proizvede i da bi opstali u ovoj "priči".

"Morali smo da se suprotstavimo tržištu, koje je sve zahtevnije, sveža šljiva ne može da nam donese zaradu, tek smo tu negde da pokrijemo deo uloženog, dok sušena šljiva ima solidnu cenu. Zaokružili smo proizvodnju na našem imanju i zadovoljni smo, jer od našeg rada živi naša petočlana porodica. Imali smo manju sušaru koju smo pre nekoliko godina povećali na kapacitet od pet tona", kaže glava porodice Đurđević i dodaje da šljivu uzgajaju na osam hektara.

"Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces jer ima dosta šećera." 

Najtraženija u Francuskoj

U proces prerade na porodičnom imanju su uključeni svi, a Slobodanovi naslednici, sinovi Marko i Ivan odlučili su da ostanu na imanju i žive upravo od poljoprivrede, iako im je često naporno jer posao na imanju može trajati od zore do kasno u noć. 

"Proces sušenja traje od 24 do 28 sati, suši se na toplom vazduhu i struji, temperature do 80 stepeni. Počinjemo od 20. avgusta da sušimo i u tome smo nadalje dok se ne završi. Ove godine smo osušili oko 30 tona. Naporan je posao jer se mora voditi računa o svakom detalju, šljiva ne sme da se presuši, to je skupa roba, mora se biti jako odgovoran. Kad počne proces dežura se dok se ne završi. Dobra drva i dobra volja i plod mora da valja", rekao je Marko.

Đurđevići suše samo šljivu jer za njom vlada najveće interesovanje, a izvoz ide na Evropsko tržište, uglavnom za Francusku, Nemačku i Holandiju.

"Suva šljiva se pakuje u ambalažu od pet, deset kilograma ili manje, zavisno od potražnje, prodajemo na kvantašu uglavnom. Cena je solidna, nalazimo se u tome. Daleko je skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od dva evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman."

Bez koštice - dodatna zarada

Njegov brat Ivan je najčešće zadužen za završni posao, a to je vađenje koštice. Ovako upakovan plod više se plaća što je za ovu porodicu dodatna zarada Uz pomoć mašine izbijačice za šljive vadi se koska iz ploda naknadno nakon sušenja pred prodaju radi lakšeg plasmana na tržište. Osušenu šljivu sa 12 odsto vlage rehidriraju radi lakšeg vađenja koštice i boljeg oblikovanja.

"Vlaga se povrati na 27-30 odsto i tako osvežena šljiva prenoći kako bi se ohladila i osušila i sutradan ide na vađenje. Radi se na ručnim mašinama gde mogu raditi dva radnika, postoji klip koji pritiska šljivu, a šljiva se postavi na gumicu sa rupom kroz koju izađe koska, a plod ostane i dobije novi oblik ruže", objašnjava Ivan i dodaje da jedan radnik za osam časova može da izbije od 50 do 100 kilograma ovog voća.

Suve šljive su prepune hranljivih sastojaka koje štite kosti i poboljšavaju celokupno zdravlje. Iako sadrže izvesnu količinu šećera, prepune su vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera u krvotok. Vlakna takođe pomažu kod opstipacije i drugih tegoba važnih za probavu kao što su hemoroidi, a koji su česta pojava kod starijih osoba. One takođe uvećavaju količinu korisnih bakterija u crevima, što može da doprinese gubitku težine, a dokazano je da podstiču sitost. Sadrže i druge neophodne hranljive materije poput kalijuma i vitamine A, K, B6.