Tradicionalna voćna vrsta na nesvakidašnji način

Jedna od poslastica tradicionalne zimnice jeste i suvo voće. Ono se često nalazi na posnim i prazničnim trpezama, ali je zbog blagotvornog dejstva na zdravlje pogodno i za svakodnevnu ishranu.

Na tržištu suvog voća najčešće se mogu naći šljive, smokve, grožđe, kajsije i egzotično voće. Vinogradarska breskva ili praska, osim u svežem stanju ili prerađena u sokove, kompote, džemove, izuzetno je ukusna i kao osušena.

Vinogradarska breskva prava retkost među suvim voćem

Dragan Stanojević, voćar iz Leskovca, ove sezone je deo prinosa vinogradarske breskve iz svog voćnjaka osušio. Poseban ukus i naglašena aroma vinogradarske breskve u suvoj varijanti čine je atraktivnim proizvodom koji je prava retkost na tržištu.

"U ponudi imam suve vinogradarske breskve bez koštice i one sa košticom. Proizvod plasiram na pijaci, u prodavnicama zdrave hrane i nadkupcima. Za svoje proizvode posedujem sertifikat o ispravnosti. Zasad vinogradarske breskve je na površini od 1 hektara. Ove godine na pola hektara ubrao sam 7,5 tona, a sledeće godine očekujem pun rod, pa ću određenu količinu preraditi u slatko i kompot.”

U sušari zdravi i zreli plodovi

Kada voda iz svežeg voća ispari, koncentracija šećera i kalorija u suvom voću ostaje. Suva breskva predstavlja odličan izvor minerala, vitamina, biljnih vlakana i ugljenih hidrata. A pošto se ceo proces odvija bez upotrebe hemijskih sredstava, proizvod spada u zdravu hranu.

"Nakon berbe, zdravi i zreli plodovi ujednačenog kvaliteta se peru, prepolovljuju i odvajaju od koščica. Polutke breskava se raspoređuju na lese i zatim ubacuju u sušaru. Proces sušenja se odvija na temperaturi od 70 do 75°C i traje 5 do 6 sati, što zavisi od veličine ploda. Za kilogram suvih potrebno je od 5 do 5,5 kg svežih breskava", objašnjava Stanojević.

Posvećenost voćarstvu

Odluku da se okrene sušenju ovaj je proizvođač je doneo zbog niske otkupne cena voća. Nedostatak hladnjače, zadruga i udruženja uslovljavali su ga da proizvode prodaje preprodavcima po ceni koja njemu, kao i većini poljoprivrednih proizvođača, donosi gubitak. Na putu od njegovog voćnjaka do krajnjih potrošača cena sveže breskve se nekoliko puta uveća, a korist imaju jedino preprodavci.

Dragan se voćarstvom bavi 6 godina. "Sada imam 52 godine i kako posla nema, posebno ovde na jugu Srbije, voćarstvo mi pruža sigurnost. Pored vinogradarske breskve imam 2 hektara pod jagodom, 2 hektara pod višnjom i 10 ari pod malinom. Nameravam da zasadim i šljivu. Država nema sluha za proizvođače kao što sam ja, ali ja ne odustajem od voćarstva i nadam se proširenju zasada", zaključuje na kraju Stanojević.