Tražite ranu i plodnu sortu smokve za uzgoj u kontinentalnom području?

Sorta Michurinska 10 se ubraja u otpornije na hladnoću i predstavlja grupu ranih smokava. Njena karakteristika je da i u slučaju potpunog smrzavanja do zemlje, daje u istoj godini glavni rod na novom porastu. Poznata je i pod nazivima Florea (SAD), Ali paša te Svinita-1 (Rumunija).

Podaci o njenom poreklu su oskudni, ali ono što je poznato jeste njena rasprostranjenost u Bugarskoj, toliko da se nezvanično smatra njihovom autohtonom sortom. Osim toga, prisutna je u velikom broju u Rumuniji, pojedinim delovima Makedonije i na istoku i jugoistoku Srbije, odakle se i proširila na ostala kontinentalna područja nekadašnje Jugoslavije.

Njeno ime potiče od nekadašnjeg starog naziva grada Carevo (Mičurin) koji se nalazi na obali Crnog mora. Ime joj je, pre više od 50 godina, dala Radka Serafimova tokom svog naučnog istraživanja u Bugarskoj. Nije dovoljno razjašnjeno da li je autohtona sorta tog područja ili vodi poreklo s prostora današnje Turske, odakle je pak verovatnije i doneta za vreme Osmanskog carstva. Ono što je sigurno jeste da se s područja Balkanskog poluostrva razmenom i trgovinom sadnim materijalom, proširila dalje po svetu, čak i do Severne Amerike.

Tipičan primer dvorotke

Sorta je partenokarpna (samooplodna) i ne zahteva oprašivanje smokvinim osama (Blastophaga psenes). Kada se oprašuje, karakteristike ploda se ne menjaju bitno. Po broju berbi, predstavlja tipičan primer bifere (smokve dvorotke), daje prvi usev (breba) praćen glavnim usevom.

Breba sazreva u rasponu od sredine juna do sredine jula zavisno od klimatskih uslova, a prosečna težina plodova je 30-40 g. Oblik i veličina variraju zaovisno od soja, kod nekih su gotovo su identični glavnom usevu, u drugima su plodovi mnogo veći i postoji jasna razlika u odnosu na plodove kasnije vegetacije, a što je i najzastupljeniji soj u našim krajevima.

Gotovo uvek, vrat plodova breba je izduženiji od onih kod glavnog useva. Boja kožice ploda varira u zavisnosti od stepena osvetljenosti i stepena zrelosti i kreće se u rasponu od zelenkasto-smeđe i žućkasto-smeđe, pa sve do tamno ljubičaste koji imaju dobro osunčani i potpuno zreli plodovi. Meso je belo. Pulpa je ćilibarna do ružičasto-crvena sa sitnim semenkama.

Glavna berba

Plodovi glavne berbe imaju klasičan oblik suze, u nekim varijantama su izduženijeg, u drugim zaobljenijeg oblika. Mogu imati duži ili kraći vrat, isto važi i za peteljku, ali na većini je kratka. Težina ploda varira od 15 grama do oko 35 grama i po ovoj veličini spada u smokve sa sitnim plodovima.

Glavni usev u normalnim uslovima sazreva za oko 60 dana od formiranja ploda. To je period od sredine jula do početka avgusta, u zavisnosti od klimatskih prilika za vreme proleća i leta. Na primer, u uslovima ekstremno toplog proleća i leta 2024. godine, u nizijama Srbije i Hrvatske glavni rod je sazrevao sredinom jula, ali inače u uslovima prosečnog proleća i leta to je period početka avgusta.

Glavni rod je obilan. U dobrim uslovima, drveće je poput mašina za proizvodnju voća. Uz dovoljno vlage, period plodonošenja je od početka avgusta, pa sve do opadanja listova. Koža je tanka, ali retko puca. Meso je belo i prilično je tanak sloj. Pulpa je boje ćilibara, ružičasta, crvena do tamnocrvena. Boja varira u zavisnosti od uslova pod kojima se drvo uzgaja. Semenke su male i brojne. Oko ploda (otvor sa donje strane) je blago otvoreno sa tamnocrvenom bojom oko njega. Može biti i potpuno zatvoreno kod pojedinih plodova.

Ukus voća se značajno menja tokom sezone. Na početku sezone aroma je "smokva + karamela". Na kraju, ukus dobija nijansu bobičastog voća. Kada se osuši, ukus bobica je izraženiji.

Ukus proglašen "osrednjim"

Karakteristika ove sorte je da se plodovi mogu jesti neko vreme prije nego što su potpuno zreli i, obično, to je upravo ono što se radi. To je jedan od razloga zašto je okus proglašen "osrednjim". U mnogim drugim sortama, voće će jednostavno biti nejestivo na istom nivou dozrevanja.

Smokva sve popularnija u kontinentalnim krajevima, kako je štititi?

Pravi ukus voća može se osetiti kada je potpuno dozreo, kada plodovi vise na peteljkama, pa čak i blago dehidriraju. Ova sorta ima relativno dobru otpornost na vlagu. Sklonost pucanju plodova varira, ali i kada se ne raspuknu, kvalitet je znatno narušen zbog dugotrajnih padavina i akumulacije velike količine vode u zemljištu.

Mičurinska 10, a posebno njene sorte niskog rasta su relativno otporne na sušu. Istina, u suši plodovi su sitni, a sezona plodonošenja se skraćuje (ne stvaraju se novi), ali je njihovo odbacivanje retko i u tim uslovima berba se može smatrati zadovoljavajućom.

Prilagođena kontinentalnoj klimi

Rast drveća varira, postoje oni sojevi sa slabim rastom, dok je većina ipak relativno bujnog rasta i može da dostigne visine i od 10 metara. Kruna je gusta, grane se snažno granaju. Kora mladih grana je smeđa. Stabljika i debele grane odraslih biljaka su sivkaste boje. Pupoljci su zeleni i ne pocrvene kada drvo miruje.

Listovi su srednje veličine. Broj režnjeva (proreza) varira u zavisnosti od količine vlage u zemlji - uglavnom su petokraki i trokraki, pri vrlo visokoj vlažnosti - monolitni (bez režnjeva) i nikada sa sedam režnjeva. Listovi su duboko izrezani. Kod starijih biljaka, središnji režanj je u obliku oštrice.

Mičurinska 10 je smokva koja je odlično prilagođena uslovima kontinentalne klime. Optornost na niske temperature seže i do -20 i važi za starija stabla posađena u zaklonu. Oštećenja počinju na temperaturama ispod -17 dok se mlađe sadnice smrzavaju na temperaturama ispod -12. Stabla ove sorte imaju dobru otpornost na FMV (virus mozaika smokve). Oštećeni listovi se retko viđaju, a plodovi nikada nisu zahvaćeni.

Vrijeme je za uzimanje reznica smokve: Gdje rezati, kako ih čuvati?

Ovo je rana, plodna i veoma zahvalna sorta. Koje god druge sorte se uzgajaju, dobro je u kolekciju dodati i Mičurinsku 10. Njen poseban kvalitet je sposobnost da nakon smrzavanja do nivoa zemlje, iste godine da plodove na novim izbojcima iz zemlje, naravno, pod uslovom da se ostavi par izdanaka i ukloni višak.

Korišćena naslovna fotografija podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Unported license (GNU Documentation License).