• Uzgoj leske
  • 05.05.2019. 17:00

U Baču 50 hektara pod lešnikom

Novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije.

Foto: Verica Matić
  • 386
  • 57
  • 0

Agroekonomisti sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje. Stabla lešnika Pavla Kovačeva su sada kako prenosi Dnevnik u punom rodu. Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio. 

Filip Marjanović: Očekujem dobar rod lešnika

Pavle je poslušao savet i supruge

Ostao je bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom. Razmišljajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao je savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. "Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci - Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.

Kovčev je kaže prvo odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora. 

Zarada od lešnika stiže posle nekoliko godina

Lešnik ne zahteva mnogo nege ni ulaganja 

Pavle kaže da lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja. Pre nego što su se stabla razvila, tri godine je sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao je i do 900 kilograma pasulja. 

Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja. Kada je sadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca.

"Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine," ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnika na veliko košta 550 dinara 

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni. Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Nije istina kako kaže Kovačev da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. Njegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Uzgoj leske Lešnik Poljoprivrednik Poljomehaničar Pavle Kovačev


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi