U čemu je problem sa izvozom srpskog voća u Rusiju?

Zbog dugog puta, voće koje dolazi iz Srbije moglo bi da izgubi na kvalitetu, te su zbog toga ruske inspekcijske službe pooštrile uslove za izvoz u njihovu zemlju koji su sada mnogo stroži u odnosu na prethodne godine.

Kako navode otkupljivači iz okoline Topole, voće koje se izvozi mora da zadovolji nekoliko uslova. Prvo, mora biti tvrdo i zrelo 75 odsto. Takođe, mora imati peteljku i karakterističnu boju. Posebno se mora utvrditi da plodovi nemaju moniliju, odnosno bolest koja može da izazove truljenje plodova. Analiza voća po pitanju prisutnosti monilije mora se uraditi 10 do 15 dana pred berbu voća na uzorku od 30 plodova.

Sve manje otkupa voća  

Docent sa Agronomskog fakulteta u Čačku Ivan Glišić navodi da u tom delu Srbije nije upoznat sa time koji je problem kada je u pitanju izvoz voća u Rusiju, ali primećuje da otkupa nema.

"Ne znamo šta je razlog. Da li to što je smanjen broj izvoznika, grad koji je pogodio deo voćnjaka, promenjeni odnosi između preprodavaca i izvoznika ili pooštreni kriterijumi. Tačno je da je zbog kišnog leta više rizika od truleži voća, ali to je samo teoretski, niko nije rekao da je to razlog. Možda dolaze kod otkupljivača u hladnjače ali ne i kod proizvođača", navodi Glišić.

On dodaje da bi najbolje bilo da i izvoznici i prekupci javno kažu u čemu je problem sa izvozom i otkupom voća. Navodi da je sve mnogo teže ove godine, a da cene nisu drugačije ni kod voća koje je lošije rodilo.

"Negde je nastala kočnica. Od jagoda i trešnji, pa sve do šljive imamo istu situaciju. Čekamo još da vidimo kako će ići prodaja jabuke i kruške. Važno je da se otvoreno govori o tome i ispravi to što može. Najmanje je strašno ako je taj zastoj nastao zbog proizvođača i trenutno lošijeg kvaliteta voća. Ali ako smo druga tržišta izgubili zbog drugih koraka, poverenje kupaca ili kontakte onda je to težak problem i za naredne godine", ocenjuje Glišić.

Rusija i ranije blokirala uvoz hrane iz Srbije

Proizvodnja raste, izvoz opada

Profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović takođe poručuje da se mora utvrditi gde je nastao problem sa izvozom voća. Podseća da je proizvodnja voća pre dve godine bila 1,1 milion tona, prošle 1,4 milion tona, a da je, dok proizvodnja raste, izvoz pao za oko 62 miliona dolara ističući da se mora utvrditi šta je to uticalo na izvoz voća.

"Moramo da se zapitamo šta se dešava. Da li je u pitanju uredba, prema kojoj je smanjen broj izvoznika voća u Rusiju ili moramo da se okrenemo novim standardima kvaliteta", navodi Keserović.

Prošle godine je uredbom o izvozu smanjen broj registrovanih firmi koje mogu da izvoze u Rusiju sa oko 650 na 50. Pravo na izvoz dobile su samo firme koje imaju skladišne kapacitete veće od 500 tona u hladnjačama. Tada je Ministarstvo poljoprivrede navelo da je uredba doneta u dogovoru sa služnom za sanitarni nadzor iz Rusije koja je tražila da se broj hladnjača smanji na 55 do 60 kako bi kontrola mogla da bude bolja i kako ne bi došlo do reeksporta voća, piše Politika.