Neočekivano niske temperature uticale su i na smrtnost pčela u visokom procentu što je dovelo i do lošeg oprašivanja. O otkupnoj ceni još uvek niko ne govori, već se samo nagađa da će voće ove godine biti skupo, jer ga neće ni biti u dovoljnim količinama.
Posledice mraza koji je tokom marta i aprila pogodio veliki deo naše zemlje vidno su primetne u voćnim zasadima, naročito sada u fazi formiranja plodova. Neočekivano niske temperature uticale su i na smrtnost pčela u visokom procentu što je dovelo i do lošeg oprašivanja. Takođe, nestabilno vreme koje nas prati od početka ove godine uticalo je na to da se na jednom stablu nalaze i cvet i već formiran plod.
Kako bismo se uverili koliku štetu je mraz ostavio za sobom obišli smo voćnjake u knjaževačkom selu Jakovac gde dominiraju zasadi šljive, višnje i dunje. S obzirom na to da je šljiva u trenutku delovanja mraza bila u fazi punog cveta u gotovo svim zasadima, ali i stablima na okućnici nema nijednog formiranog ploda, jer je došlo do oštećenja cvetnih delova, naročito tučka.
Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"
Ono što preostaje poljoprivrednim proizvođačima šljive je svakako očuvanje lisne mase kao i celokupnog zdravstvenog stanja biljke, što znači da hemijske tretmane protiv prouzrokovača bolesti i štetnih insekata treba blagovremeno primeniti.
Zasadi višnje u ovom kraju su u nešto boljem stanju, mada se na netretiranim parcelama uočavaju štete na plodu izazvane napadom višnjinog surlaša (Rhynchites auratus), kao i prisustvo crne trešnjine vaši (Myzis cerasi). Takođe, u tretiranim, ali i netretiranim zasadima ove voćne vrste uočavaju se simptomi ekonomski najznačajnije bolesti koštičavog voća, sušenje grana i grančica i trulež plodova čiji je prouzrokovač Monilinia laxa.
Pažnju treba posvetiti i uklanjanju mumificiranih plodova koji mogu biti izvor sekundarne zaraze ovog patogena. Ukoliko uslovi za ostvarivanje infekcije budu povoljni patogen će zaraziti sazrele plodove što će se odraziti kroz simptome u vidu sivkaste prevlake. Takav plod truli i u potpunosti gubi tržišnu vrednost.
Profesor Đurović: "Očekujemo drastično smanjenje prinosa voća zbog mraza"
Što se tiče očekivanog prinosa oblačinske višnje u ovom kraju, u nekim zasadima gubitak prelazi 70 odsto, dok u većini višnjika šteta od mraza iznosi oko 50 odsto. O otkupnoj ceni još uvek niko ne govori, već se samo nagađa da će voće ove godine biti skupo, jer ga neće ni biti u dovoljnim količinama.
U problemu su i proizvođači feketićke višnje čiji se zasadi, ali i pojedinačna stabla na okućnicima nalaze u istoimenom selu nadomak Malog Iđoša. Iako ova sorta višnje kasno cveta i nikad je ne kači mraz, ove godine to nije bio slučaj. Meštani Feketića ne pamte da je mraz ikada odneo čitav rod ove voćne vrste. Na stablima feketićke višnje širom sela nema nijednog formiranog ploda.
"Mraz nam je uništio ceo rod višanja, šteta je skoro 100 posto. Nema ništa, znači nijedne višnje. Pogledajte koliko je ovo drvo, a nema nijedan plod. Za 15 godina koliko imamo voćnjak, ovo se nikada nije desilo", rekla je u objavi na instagramu Jelena Topalović koja u Feketiću na svom gazdinstvu gaji ovu autohtonu sortu višnje koja je inače otporna na sve bolesti i štetočine što je čini idealnom za organsku proizvodnju.
"Za tri sata mraza, ode prihod za jedno domaćinstvo", kaže ona.
Jelena i njen suprug Vladan Simić, a o kojima je Agroklub ranije pisao, poznati su na instagramu pod profilom "samo višnje". Poseduju i sertifikat o organskoj višnji od čijih plodova prave matični sok i džem, a od koštica visokokvalitetno ulje. Na žalost, ove godine na površini nešto većoj od jednog hektara zbog uticaja prolećnog mraza nema nijednog formiranog ploda.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
