U Mačvi uspešno raste kivano - veći prinos nego u inostranstvu

Andrea Todorović ekonomista po struci, poljoprivredni proizvođač po opredeljenu na svom imanju u Mačvanskom Belotiću proizvodi kivano.

Prvi put ovo egzotično voće probala je na putovanju u inostranstvu pre više od deset godina. Po povratku kući rodila se ideja da sledeće godine pokrene proizvodnju kivana za potrebe svog domaćinstva. Proizvodeći ga iz godine u godinu usavršila je tehnologiju proizvodnje i zaključila da mačvanske oranice pogoduju rastu i razviću ove neobične biljke koja vodi poreklo iz Afrike.

Kod Živojina Antića pored džinovskog paradajza - raste i kivano

Afrička rogata dinja kako je zovu kod nas biljka je koja po izgledu na parceli podseća na dinju i lubenicu, raste kao podna biljka. Vreža kivana slična je krastavcu, prekrivena dlačicama, dok su plodovi obloženi bodljama, pa je neophodno prilikom berbe ruke zaštititi rukavicama.

Jedan komad 150 dinara

Setva kivana obavlja se u aprilu, a poželjno završiti je do kraja maja, jer je neophodno da se zemljište dovoljno zagreje i da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Cena 10 semenki iznosi pet evra. A cena jednog komada ploda je 150 dinara.

To je biljka koja brzo raste i ne zahteva orezivanje. Tropska biljka koja dobro podnosi visoke temperature, ali ima povećane potrebe za vodom. Mladi plodovi su svetlozelene boje, sazrevanjem menjaju boju i potpuno zreo plod kivana je narandžaste boje. Plodovi su veličine oko 10 cm, a težina varira od 250 do 600 grama. Podložni su truljenju i neophodno je da se ispravno skladište od ubiranja do prodaje.

"Po jednoj biljci uberemo 60 do 70 plodova", kaže Andrea Todorović.

Sa 50 ari imali su 35 tona ploda, odnosno prinos po jednom hektaru iznosi 74 tone ploda, što je u poređenju sa prinosom ovog voća u inostranstvo - daleko veći. Najveći plod ubran na imanju u Mačvanskom Belotiću iznosio je 860 grama.

Izvoz za Hrvatsku

Berba kivana kreće u septembru, svaki plod se čuva pojedinčno u plastičnoj korpici, koji ne bi trebalo držati na temperaturi ispod 18 stepeni, a ne drži se u frižideru.

"Izvezli smo određenu količinu za Hrvatsku, gde se konzumira i proizvodi, njima je kivano potreban u decembru kada rasprodaju cecelokupnu količinu svog roda. Javlja se problem kako ga sačuvati do kraja godine?"

Kako Todorovićeva kaže na početku su proizvodnje, pa potrebno je dosta ulaganja u specijalne hladnjače.

U planu i gotov proizvod od kivana

Tržište za prodaju kivana je za sada malo u Srbiji, još uvek se stanovništvo upoznaje sa biljkom neobičnog izgleda, a bogatim sastavom vitamina i minerala neophodnih za normalan rast, razvoj i očuvanje opšteg zdravlja celokuponog organizma. Ovo voće preporučuju doktori za poboljšanje krvne slike, traže ga sportisti za vitaminske napitke, uvršteno je u menije mnogih restorana u Beogradu. Preporučeno je dnevno pojesti samo dva ploda.

"Planovi za budućnost svakako su proširenje proizvodnje, poboljšanje uslova skladištenja u planu je i gotov proizvod", najavljuje naša sagovornica.

Egzotično voće rasprodao tokom praznika za 1.500 dinara po kilogramu

Može da se konzumira u kombinaciji sa voćem, povrćem, sirevima. Meša sa sa voćem uz dodatak orašastih plodova, semenki, proteina, sve ono što obično koristite začinite dodatkom tropske biljke neobičnog ukusa sa benefitima za celokupni organizam.

Stoga, Andrea Todorović, preporučuje nam recept za smuti:

• 1 kivano
• 1 banana (voće po želji)
• 1 šaka orašastih plodova po želji
• ½ šolje vode

Ovakvom kombinacijom dobijate punu porciju vitamina za svaki dan.