U malinarstvo iz nužde

Naglom širenju malinarske proizvodnje u centralnoj Bačkoj doprinela je, pre svega solidna zarada. U zemljoradničkoj zadruzi "Doroslovo" u istoimenom mestu su s podizanjem zasada maline počeli doslovce iz nužde, kaže u razgovoru za "Agroklub" direktor Milinko Šalajić.

"U malinarsku proizvodnju ušli smo silom prilika. Ostali smo bez zemlje koju smo do tada obrađivali, a koju je država izdala u zakup. Razmišljali smo kako da dođemo do većih prihoda i kako da opstane zadruga. Odlučili smo, pre šest godina da proizvodimo maline.

Svake godine povećavamo površine i sada imamo šest hektara u punom rodu. Planiramo i izgradnju hladnjače. Naravno, kad obezbedimo novac od banaka i fondova", kaže Šalajić i dodaje da zadruga sarađuje s 15 kooperanata, a s njihovim površinama pod malinjacima je ukupno 15 hektara.

Prinosi do 13 tona po hektaru

Proizvodnja malina je i društveno odgovoran posao, s obzirom na to da su u ovom poslu angažovani članovi domaćinstva kao i radnici koji su u privatizacijama ostali bez posla, a njih u Doroslovu nije malo.
"Na naših šest hektara, u sezoni bude angažovano 80 berača. Berba traje 70 dana. Zarađuju berači, ali i mi malinari. Prinosi su u rasponu od 10 do 13 tona po hektaru. Ove godine rod je podbacio, a razlog je to što smo u dva navrata imali grad i oluju. Usev nismo osigurali. U planu je da podignemo i protivgradne mreže" priča Milinko o organizovanju ali i budućim planovima proizvodnje.

Bez hladnjače prekupci caruju

Direktor zadruge u Doroslovu Milinko Šalajić, kaže da je ove godine bilo problema u otkupu, i s onima koji otkupljuju malinu kao i cenom.
"Ovde u centralnoj Bačkoj nemamo ni jednu hladnjaču koja otkupljuje malinu. Caruju mešetari, prekupci i nakupci. Oni otkupljuju za hladnjače u Arilju i Ivanjici. To potvrđuje i cena koja je bila od 140 do 270 dinara po kilogramu. Prosek je bio 190 dinara."
Ovakva priča svojstvena je verovatno samo nama. Prekupci otkupe malinu u Doroslovu, voze je 320 kilometara do Arilja i taj put ponovo pređu kada malinu izvoze u zapadnu Evropu. Nepotrebnih 640 kilometara samo zbog toga što bački malinari nemaju hladnjaču. U tom transportu se smanji kvalitet maline, ali nazire se i rešenje tog problema.

Prednost Polki u odnosu na Polanu

Milinko Šalajić napominje da sorta Polka ima značajne prednosti u odnosu na Polanu. "Polka je za razliku od Polane mnogo krupnija, čvršća, bolje podnosi transport. Može biti i konzumna i industrijska, za razliku od Polane koja je samo industrijska. Za naše i potrebe kooperanata hladnjača kapaciteta 100 tona bi zadovoljila naše potrebe za skladištenjem. Ali planiramo da izgradimo hladnjaču kapaciteta 200 tona, da bi i u budućnosti, s proširenjem zasada imali dovoljno potrebog prostora za skladiptenje. Izgradnja bi nam omogućila i da malinu sušimo i toplo prerađujemo", kaže Šalajić.

Inače, u zadruzi u Doroslovu su pre tri godine počeli da suše malinu u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, a dobili su odličan proizvod. Malinu su sušili u sušarama koje se zagrevaju korišćenjem toplotnih pumpi, a koje za zagrevanje troše znatno manje energije u odnosu na konvencionalne sisteme.