Ubiraju se poslednji plodovi - prinosi dobri

Berba voća u Srednjobanatskom okrugu polako se privodi kraju. Povoljni agrometeorološki uslovi koji su vladali tokom vegetacije, uz redovnu primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera, doveli su do postizanja zadovoljavajućih prinosa i plodova dobrog kvaliteta sa visokim nutritivnim vrednostima. To je uticalo i na postizanje dobre cene voća tržištu koje nije bilo prezasićeno ni jednom voćnom vrstom.

Jabuke se brale u belim rukavicama

U berbi jabuka u oglednom voćnjaku PSS Zrenjanin, osim anažovanih radnika, učestvovali su i svi zaposleni. Berači su bili opremljeni belim rukavicama, ne zbog hira ili elegancije, već zbog osetljivosti plodova Zlatnog delišesa.

"Ova sorta jabuke je najtraženija, ali su njeni plodovi najosetljiviji. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom vezanim za zahteve otkupljivača, opremili smo se rukavicama, kako na jabukama ne bi ostali otisci prstiju koji mogu prouzrokovati kvarenje ili infekcije. Kod berbe svaki plod se mora pažljivo skinuti sa grane i spustiti u gajbice. Bacanje jabuka jedne na drugu nikako nije dozvoljeno. Ovaj način berbe donosi i bolju cenu, te smo prvu klasu prodali poznatom kupcu po 40 dinara za kilogram, dok se druga klasa, čija cena je 20 dinara za kilogram, našla na slobodnom tržištu“, objašnjava Kristina Salapura, direktorka ove službe.

Dobar prinos, kvalitetni plodovi i visoke nutritivne vrednosti

Osim Zlatnog delišesa, klon Rajnders, u oglednom voćnjaku zastupljeni su i Gala klon Šniga i Crveni delišes klon Red Kap. Reč je o intenzivnom gustom zasadu jabuke na površini od 1,3 hektara.

"Obzirom na povoljne agrometeorološke uslove sredine na početku vegetacije, i uz redovno sprovođenje svih agrotehničkih i pomotehničkih mera, cvetanje, zametanje i formiranje plodova teklo je bez većih problema. Kritičan period nastupio je polovinom jula meseca, kada su visoke temperature, praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha, dovele do narušavanja pa čak i prekida nekih fizioloških i biohemijskih procesa u biljkama. Posebno negativan uticaj visokih temperatura odražava se na smanjeno nalivanje plodova, ubrzano dozrevanje i prerano opadanje plodova. Međutim, obzirom na instaliran sistem za navodnjavanje "kap po kap", u voćnjaku su izbegnuta ozbiljnija oštećenja i gubici. Količina i norma navodnjavanja prilagođeni su lokalitetu, voćnoj vrsti, sorti i uzgojnom obliku", objašnjava Maja Martinov, savetodavka u zrenjaninskoj PSS.

Štetno dejstvo visokih temperatura značajno je umanjeno postojanjem protivgradne mreže sa odgovarajućim fotoselektivnim efektom. Berba jabuke započela je nešto ranije u odnosu na prošlu godinu.

"Optimalan momenat berbe svih sorti jabuke određen je konstantnim praćenjem zrelosti plodova na osnovu organoleptičkih svojstava i metodom jodno-skrobnog testa. Sorta Gala obrana je 28. avgusta, dok je početak berbe sorti Zlatnog i Crvenog delišesa bio 14. septembar. Sve sprovedene mere, uz adekvatnu zaštitu, omogućile su postizanje stabilnog prinosa uz dobar kvalitet plodova prve klase, sa prosečnim prinosom od 23 t/ha“, dodaje Martinov.

Jesen stiže dunjo moja

Opevana u pesmama, zbog svog miomirisa rado viđena na ormanima, uvrštena u spisak ženskih imena, dunja se ipak ne pominje kada se prave bilansi na kraju proizvodne godine. Ova interesantna voćna vrsta prilično je deficitarna na tržištu i to je jedan od razloga zbog kojeg se Sava Radišić iz Zrenjenina opredelio da gaji upravo dunju. S obzirom na to da se voćnjak ovog domaćina nalazi na ritskoj zemlji, izbor voćnih vrsta je veoma sužen, a dunji ne smetaju niska, kisela zemljišta i zabareni tereni.

"Mislim da se ova voćka svojim kvalitetom i svojstvima polako probija na tržište. Moj voćnjak je podignut pre sedam godina i na pola je puta do pune rodnosti. Prošla godina nikako nije prijala dunji, imali smo problema i sa bolestima i sa truljenjem plodova, a berbu smo radili u prvoj polovini septembra, i ako je pravo vreme za ovaj posao druga polovina oktobra. Trebali smo imati rod oko 25 kg po stablu, ali on je bio prepolovljen.

Ove godine situacija je sasvim drugačija. Sadnice su dobro podnele sušu i očekujmo rod od bar tri vagona po hektaru. Tu mislim na ovaj najstariji zasad, jer na su preostala dva hektara sadnice mlađe. Planirao sam da berbu započnem naredne sedmice, kada dunja bude 80 odsto zrela", kaže Radišić.

Dobra zarada povećava površine pod zasadima voća

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno 1.530.000 tona voća što je rekord za našu zemlju. Konačan ovogodišnji bilans još uvek nije završen, ali se prognozira da bi mogao biti od 1.250.00 do 1.300.000 tona, kaže prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Bez obzira na sušu i pojavu bolesti ova godina je donela dobar prinos u voćarstvu. Od bolesti se izdvaja monilija koja je i nanela najveću štetu kod kajsije te je kod ove voćne vrste zabeleženo i najveće smanjenje roda u odnosu na 2014. godinu. Mislim da je veliki rod kajsije koji je bio lane, prouzrokovao manji ovogodišnji prinos. Malo je smanjen rod i kod višnje, a kod ostalih voćnih vrsta, posebno kod jabuke, očekuju se novi rekordi, čak 350.000 tona. Uprkos suši, proizvođači su zahvaljujući tehnologiji, proređivanju plodova i đubrenju uspeli da proizvedu kvalitetno voće“, kaže Keserović.

Ove godine i otkupne cene su išle na ruku voćarima. Jedino su pojedine sorte breskve prodavane po nižim cenama. Generalno gledano, proizvođači u Srbiji mogu da budu zadovoljni i proizvodnjom, ali i cenom voća.

Prof. dr Zoran Keserović ističe da posebno raduje činjenica da i dalje postoji veliko interesovanje za podizanje novih zasada voća. Tu se pre svega misli na kajsiju, orah, lesku, šljivu i jabuku. To navodi na zaključak da su mnogi prepoznali da je voćarstvo postalo velika šansa od koje se može ostvariti značajnija dobit. Trenutno se u Srbiji pod voćem nalazi 163.310 hektara.