• Sadnja jagoda
  • 04.08.2018. 14:30

Upotreba huminske kiseline kod sadnje jagoda

Budući da intenzivna poljoprivredna proizvodnja potpuno i ubrzano degradira zemljište, huminska kiselina, pa čak i u malim koncentracijama, smanjuje proces degradacije zemljišta.

Foto: Bigstockphoto/azgek
  • 1.554
  • 102
  • 0

Vreme je za letnju sadnju jagode! Opšte je poznato da je humus, kao razgrađena organska materija, neophodan pri proizvodnji svake poljoprivredne kulture, a posebno pri proizvodnji intenzivnih povrtarskih i voćnih vrsta, pa tako i jagode. Što je postotak humusa u zemljištu veći, to je ono pogodnije za proizvodnju.

Razgradnjom humusa u zemljištu nastaju huminske kiseline

S obzirom na to da intenzivna poljoprivredna proizvodnja potpuno i ubrzano degradira zemljište, huminska kiselina, pa čak i u malim koncentracijama, smanjuje proces degradacije zemljišta. Isto tako, poznato je da je za razgradnju organske materije (stajnjak, suvi, zreli, peletirani ili organski ostaci ili kulture za zeleno đubrenje) potrebna određena vlaga i temperatura, kao i mikroorganizmi, koji tu organsku materiju razgrađuju u humus. Međutim, tako nastali humus uglavnom služi za popravak fizičkih svojstava tla, pošto koren biljke ne može "direktno“ da usvoji molekul humusa, zbog toga što ima veliku molekularnu masu. Razgradnjom humusa u zemljištu nastaju huminske kiseline i humati (netopive soli).

Huminska kiselina kao oplemenjivač zemljišta

Upravo tako nastale huminske kiseline, koje su spojevi male molekularne mase, sa velikim sadržajem ugljenika i kiseonika, koren biljke može lako da usvoji. Jednostavno rečeno, postiže se brzi efekat na biljci. Prema tome, huminska kiselina nije klasično đubrivo, već oplemenjivač zemljišta. Osim huminskih kiselina, u gotovo svim takvim preparatima nalazi se i visoka količina ostalih organskih spojeva (aminokiseline, peptidi, peptoni, proteini, biostimulatori i dr.), koje biljka može brzo i efikasno da prihvati preko korena, a pozitivno utiču na ukupni metabolizam biljke.

Huminske kiseline pri sadnji jagode treba primeniti:

  1. kod sadnje - direktnom primenom na koren sadnice (prskanjem, potapanjem, fertirigacijom), čime se postiže brzi rast korena;
  2. kod primene mikroelemanta u zemljište, čime se postiže brži transport helata u koren, a time i u samu biljku;
  3. za bolju mobilnost hraniva u zemljištu  na početku vegetacije u proleće;
  4. kod primene mikorize zbog povećanja mikrobiološke aktivnosti u zemljištu;
  5. pri intenzivnoj fertirigaciji, što je slučaj kod jagode, jer smanjuje EC vrednost zemljišta.

Doza primene fertirigacijom je 40-50 l/ha, u više nedeljnih doza tokom vegetacije, počevši od same sadnje.

Isto tako, prilikom sadnje jagode dobro je dodati neko đubrivo sa pojačanim sadržajem fosfora ili biostimulator na bazi fosfita (P:K 30:20) dve do tri nedelje nakon sadnje, čime se postiže veća otpornost na biljne bolesti, a posebno na bolesti korena.

Neki biostimulatori na bazi huminskih kiselina su: Humistar, Humical, Humix, Humix Liquid, Kaida Humino Acid, Agrovit HSF L i dr. 

Autor: Marijan Mavračić, viši stručni savjetnik za hortikulturu


Tagovi

Jagode Sadnja jagoda Huminska kiselina Biostimulatori letnja sadnja jagoda

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi