Usled debelog minusa kivi Milorada Đokića promenio pol?

Kalemljenje sadnica kivija je za mnoge Vranjance i danas veliki bauk. To, međutim, ne važi za Milorada Đokića koji u sezoni kalemi za prodaju i po petsto sadnica kivija sorte hejvort, koje inače sam proizvede tokom godine. Ovaj proces bukvalno započinje od trenutka kada u zemlju zaseje seme kivija.

Tada praktično počne svakodnevno da brine o njemu kako bi u narednih dvanaest meseci odgajio sadnice koje će moći da kalemi. Sa kalemljenjem kreće u proleće, tačnije početkom marta, obilato koristeći tehniku prostog spajanja i kalemljenje pod koru, a kada ne stigne da sve kalemi u ovo doba godine, on to uradi "na spavajuće" u jesen.

Dve tehnike kalemljenja

Toliko je vešt u ovom poslu da se retko kada desi da mu se neki kalem ne prihvati. To je praktično i nemoguće s obzirom na njegovo dugogodišnje iskustvo i alat koji poseduje. Kada krene da kalemi sadnice prostim spajanjem sa njegovom rukom naprosto sraste oštar kalemarski nož koji počne nepogrešivo da spaja podlogu slične debljine sa kalemgrančicom. Za njega je kalemljenje obavljeno tek kada blagim povlačenjem kalemgrančice u stranu vidi da ona ne menja položaj u odnosu na podlogu. Slično se dešava i sa takozvanim kalemljenjem sadnica pod koru koje se najčešće koristi na podlozi tanjoj od 1,5 cm.

"Prilikom kalemljenja pomaže mi i supruga koja kalemljene sadnice odmah sadi u kese i odlaže u plastenik koji zagrevamo. U ovakvim uslovima sadnice odlično napreduju i za mesec i po dana od kalemljenja umeju da dostignu i do metar i po visine", priča Đokić.

Dok prodaje sadnice kivija, naš sagovornik dolazi u kontakt sa mnogo ljudi koji uzgajaju različite vrste. Tako mu se jedan od njih pohvalio da je iz Holandije doneo sadnicu samopolodnog kivija. Ovaj iskusni kalemar mu je odmah zatražio pelcer sa namerom da kalemi i tu vrstu kivija, a potom je i zasadi u izolovanom prostoru kako bi proverio da li će bez oprašivanja da formira plodove i samim tim se uveri u istinitost njegovih reči.

Ženski kivi menja pol?

"Sadnicu sam kalemio, ali eksperiment nažalost nisam sproveo u praksi", kaže Đokić.

On ističe da je u Sloveniji čuo da ženski kivi može da promeni pol. Da je to tačno uverio se i sam 2011. godine kada su se tokom zime temperature u Vranju spustile i do minus dvadeset ispod nule.

"Posle ove nepogode u vreme cvetanja primetio sam na ženskom kiviju sorte bruno muške cvetove. Već iduće godine na njemu su bili samo muški cvetovi", tvrdi Đokić.

Iako je veliki zaljubljenik ovog voća i sam ga proizvodi u svom dvorištu, on retko kada jede njegove plodove. Sve što ubere sa suprugom tokom zime podeli dragim ljudima. Njegovih deset sadnica kivija hejvort starih dvadeset godina umeju da donesu po sedamdesetak kilograma ploda. To se, međutim, ne dogodi zato što sa njih redovno skida reznice za kalemljenje.
"Ova vrsta kivija rađa pojedinačno. Plodovi su veoma krupni i nema posla oko proređivanja", naglašava Đokić.

Koliko je posla oko gajenja kivija?

Zbog ovakvih njegovih svojstava ovaj čovek ga rado preporučuje onima koji žele da ga zasade u svom dvorištu. Tada im obavezno istakne da oko njega neće imati mnogo posla. Dovoljno je ga polivaju svaki drugi dan, uklanjaju travu pored korena bez dubokog prodiranja u zemlju kako mu se ne bi oštetio ionako plitak koren.

"U zimskim uslovima je obavezno prihranjivanje stajnajkom ili veštačkim đubrivom, a sredinom februara kreće orezivanje. Ove godine imali smo mraz tako da ćemo i od kivija dobiti manje roda", podvlači Đokić.

Pored ovog voća ovaj kalemar u svom dvorištu uzgaja i dva žbuna nara, japansku jabuku koji već rađaju i drvo banane.