Kivi - dašak zdrave egzotike i u vašoj bašti

Kivi je egzotična biljka, koja je postala česta u našim krajevima, a čiji plodovi dozrevaju u sptembru ili oktobru. Zeleni plod sa crnim semenkama pokazao se kao dobar saveznik našeg zdravlja.

Kivi možete uzgojiti sadnjom sadnice ili ga možete posaditi uz pomoć semena. Semenke kivija je potrebno staviti u vlažnu krpu, pa u plastičnu kesu. Trebalo bi da budu vlažne, kako bi što prije isklijale.

Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća, pa se preporučuje da se priprema terena obavi u leto, odnosno u jesen prethodne godine. Za prve dve godine preporučuje se da svaku biljku u zasadu đubrite individualno, azotnim đubrivom pre­ma načelu - manje, a češće.

Držite kivi u zatvorenom prostoru

Nakon što isklijaju, biljke stavite u saksije, koje ćete staviti na mesto koje dobija puno svetla. Kako biljka bude rasla, tako menjajte veličinu saksije. Mlade biljke su posebno osetljive na zimu, tako da mnogi uzgajivači svoje kivi biljke drže u zatvorenom prostoru tokom prve dve godine.

Tokom rasta, postepeno im dodajte đubrivo. Kada ih sadite u vrtu, morate imati na umu da biljci treba prostora i da se širi poput vinove loze. Zemljište u vrtu mora biti vlažno, te moraju imati puno sunca. Kivi biljke obično cvetaju četiri ili pet godina od sadnje.

Biljku je potrebno redovno orezivati. To se radi zimi, dok je biljka uspavana. Prinosi biljke se povećavaju iz godine u godinu.

Zdravstvene prednosti kivija

Visoki izvor vitamina C

Ako ste mislili da su limun i narandža najveći izvori vitamina C, onda opet razmislite! Naime, 100 grama kivija sadrži 154 odsto vitamina C, što je gotovo dvostruko više od limuna i narandže. Vitamin C deluje kao moćan antioksidans, jača imuntet i štiti od upala i raka.

Za dobar san

Imate li problema sa spavanjem? Prema istraživanju koje je sproveo "Taipei Medical University", brojne studije pokazale su da kivi sadrži mnoge korisne materije, među kojima antioksidanse i serotonin, koji mogu biti korisni u lečenju poremećaja spavanja. Preporučuje se da sat vremena pre spavanja pojedete dva kivija kako bi lakše zaspali.

Dobar izvor dijetalnih vlakana

Ovo egzotično voće je puno dijetalnih vlakana, što pomaže u prevenciji brojnih bolesti. Prema studiji engleskog Univerziteta u Lidsu, povećanje potrošnje hrane bogate vlaknima može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Takođe, utiče na krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi. Često se preporučuje i dijabetičarima za konzumaciju. Reguliše probavu, a dobar je i izvor vitamina B6, koji je koristan za trudnice.

Snaga vitamina i minerala

Kivi je bogat vitaminima i mineralima kao što su vitamini A, B6, B12, E i kalijum, kalcijum, gvožđe i magnezijum. Oni zajednički doprinose pravilnom funkcionisanju tela, podstiču cirkulaciju, bore se protiv stresa, apsorbuju gvožđe.

Visok nivo kalijuma, 312 mg na 100 grama, je dobar za krvnu sliku, dok magnezijum u kiviju pomaže u funkcionisanju nerava i mišića. S obzirom na to da deluje kao antioksidans, pospešuje izgled kože. Osim navedenih svojstava, kivi sadrži omega 3 masne kiseline i utiče na zdravlje srca.

Foto: Agroklub.ba