Uspešan voćar i u 94. godini

Doktor agronomije, Gvozden Topalović iz Bariča dobro je već zagazio u desetu deceniju. Životni put ovog naučnika bogat je i zanimljiv. Rođen je u Valjevu 1923. godine, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u oslobođenju Beograda i pripada prvoj generaciji studenata na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

"Svoj ceo radni vek proveo sam u poljoprivredi, a njom sam se pomalo bavio i kao dečak, jer sam često odlazio kod rodbine na selo, i tako stigao i na Poljoprivredni fakultet. Posle rata sam diplomirao, specijalizirao, doktorirao i otisnuo se i u svet radeći u programima proizvodnje hrane u nerazvijenim zemljama i uglavnom sam bio u naučnoj službi, a jedan dobar deo godina proveo sam i u poljoprivrednoj avijaciji", kažeTopalović.

Nauka i u penziji

Sticajem oklonosti, 1962. godine, kupio je plac u Bariču, na samoj obali Save. Na ovom podigao je voćnjak na površini od 28 ari. Na taj način je, kao penzioner, nastavio da radi ono čime se celog svog radnog veka i bavio.

"Imao sam želju da gajim ključne voćne vrste i da nastavim praktično da sagledavam problematiku, koja se u malom voćnjaku na isti način može sagledati, kao i u velikim zasadima. Nastavio sam da živim svoju struku, iako sam već odavno penzioner", kaže ovaj domaćin.

Jabuke kao najdominantnija vrsta

U voćnjaku dominiraju jabuke, a zastupljen je različit sortiment - tu su uglavnom zlatni delišes i ajdared sorte. Pored jabuka bilo je dosta i kajsija. Kasni prolećni mrazevi sve više utiču na njihov rod, pa ih danas sve više zamenjuju dunje.

"U voćnjaku su zastupljene i vrste jonagold, melroze, starkrison. Nalazi se i nekoliko sorti dunja, koje su danas vrlo cenjene, kao što je trijumf, koji nema kamenih ćelija i može se jesti u svežem stanju. Tu su i visokorodne, samooplodne sorte, poput arsenice", objašnjava Gvozden.

Lokacija pored reke odlična za vinograd

U voćnjaku ima i krušaka, višanja, trešanja i stotinak čokota vinove loze, najviše je hamburga. Zahvaljujući navodnjavanju, nezi i stručnom nadzoru, rod je odličan.

"Lokacija pored reke mi je dosta pomogla u sistemu koji daje veliku rodnost vinograda. To je trospratni Nifimov sistem, koji omogućava da sa malo prostora iz jednog reda pored obale daje rod od 300-400 kilograma vrlo kvalitetnog grožđa", kaže Topalović.

Na samoj obali Save nalaze se i stabla oraha, a među sortama ističe se rasna samopolodna sorta koja je cvetala oko Đurevdana,a mraz i hladni dani nisu joj naškodili.

"Posadio sam još i sorte šampion, tisa, koja je tip grozdastog oraha i još nekoliko sorti", naglašava Gvozden Topalović.

Rad je recept za dug život

Ovaj domaćin je i danas, u 94. godini vitalan, a najveći deo posla obavlja sam. Zdravo živi i aktivan je, pa je kaže da je to recept za dug život:

"Milsim da za dug život osnove najviše ima, kako genetska osnova, tako i način života. Ja nisam pušač, a pošto pravim rakiju i vino, popijem svoj proizvod, a tako ga i dajem svojim prijateljima. Proizvedemo ga dovoljno da ga u toku godine ima za naše potrebe. Rad u prirodi dosta pomaže i produžava životni vek, tako da sve što unesem u organizam, to i sagorim, nemam problema ni sa pritiskom, ni sa holesterolom".

Dodaje da je dobro kada čovek u životu radi ono što voli, a ko voli prirodu voli i život:

"Ja sam bio u Africi nekoliko godina, u najzabačenijim krajevima vodeći projekte, ali u prirodi se ipak najlepše živi", zaključuje Gvozden Topalović.

Foto: Mirjana Stepić

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor