Uticaj prezimelog inokuluma na pojavu krastavosti

Ekonomski gubici u proizvodnji jabuka izazvani zbog krastavosti, u komercijalnim voćnjacima pojavljuju se usled međusobnog uticaja visoke mogućnosti prenosa zaraze usled veće količine inokuluma na listovima u voćnjaku, vremenskih uslova prisutnih u voćnjaku u periodu između fenofaza zelenog vrha i cvetanja te preventivne zaštite u periodu od zelenih vrhova i cvetanja.

Važnost visokog nivoa inokuluma za potenciranje nastanka infekcije krastavošću ne treba biti preterano naglašavana. Niko ne može kontrolisati vremenske prilike, a loše vreme može uticati na efikasnost fungicida.

Međutim ipak postoji nekoliko metoda koje su nam dostupne kako bi smanjile inokulum u voćnjacima. Svaka od tih metoda može smanjiti nivo inokuluma za najmanje 70%, čime se voćnjak sa visokim nivoom inokuluma prevodi u voćnjak sa umerenim ili slabim nivoom inokuluma. Korišćenje bilo koje od ovih metoda ne isključuje potrebu za primenom fungicida početkom fenofaze zelenog vrha, ali ona bitno smanjuje rizike u kontroli bolesti, posebno u lošim godinama.

Opcije za voćnjake sa visokim nivoom inokuluma

Dozu inokuluma u prezimljenom lišću može se smanjiti bilo kojom od sledećih metoda:

1. Primena 5% koncentracije Uree, negde posle zime, ali pre kretanja vegetacije. Urea potpomaže u razgradnji starog i otpalog lišća, jer podstiče razvoj mikroorganizama koji učestvuju i pomažu biološku razgradnju. Takođe može direktno suzbiti formiranje askospora. Potrebno je prskati ceo voćnjak, i redni i međuredni prostor. Potrebno je redukovati količinu azota u rednom prostoru, za onaj iznos azota koji smo primenili tokom sezone. U sredini redova nije potrebno redukovati količine N. Nakon berbe, tokom opadanja lišća sledeće sezone potrebno je ponoviti tretiranje.
2. Moguće je koristiti i malčer, koji postavimo dovoljno nisko da zahvatimo prezimelo lišće. Lišće ispod stabala treba biti skupljeno ili oduvano, ili se malčer mora uštimati tako da ih može dohvatiti. Tako iseckano lišće brže propada, a radna tela malčera menjaju poziciju listova na način da se iz mnogih komadića listova izbacuju askospore u tlo umesto u vazduh te se tako znatno umanjuje infekcijski potencijal. U isto vreme mogu biti izmalčirani i ostaci izboja nakon rezidbe. Međutim, nisko spušteni malčer za vreme uništavanja lišća, može odneti deo pokrova između redova tako da tlo može biti blatno i klizavo u vreme prvih tretiranja fungicidima.
3. Primena vapnenih materijala početkom zime, nakon što je lišće otpalo sa stabla, može podići pH otpalih listova, što dodatno poboljšava mikrobiološku aktivnost i ubrzava raspadanje listova, ovo je naravno opcija kod kiselih tala.

Opcije za voćnjake s niskim nivoom inokuluma

U nekim eksperimentima u SAD-u, pokazalo se da prvo tretiranje sa fungicidom protiv krastavosti može biti odloženo sve do fenofaze pojave cvetnih pupoljaka, u maloj grupi voćnjaka, gde se krastavost vrlo dobro kontrolisala prethodne godine i gde je predviđena količina askospora bila vrlo niska. Da bi se primenila ova opcija, procena količine askospora mora biti obavljena do početka opadanja lišća u jesen, pošto kasne sekundarne infekcije mogu biti značajan izvor inokuluma. Tamo gde procena količine inokuluma u ​​jesen pokazuje manje od 53 zaražena lista na 600 izboja, možemo izostaviti tretiranje u fenofazi zelenih vrhova.

Utvrđivanje infekcijskog perioda

Revidirana Mills Tabela (Tabela 1.) pokazuje minimalno trajanje vlaženja u satima, koje je potrebno na različitim temperaturama za pokretanje infekcije. I askospore i konidije vršile su zarazu sa sličnim intenzitetom kada su testirane na jednakim temperaturama i sa istom količinom inokuluma. Stoga se ova tabela može koristiti za određivanje minimalnih zahteva za vlaženjem i za primarne i za sekundarne infekcije.

Duže vlaženje kod povoljnih temperatura, obično dovodi do većeg potencijala za nastanak bolesti, dva pa i do šest puta se povećava u težini, a obično se to dešava kada je vreme vlaženja prešlo pragove navedene u tabeli, za određenu prosečnu temperaturu. Takođe, doza inokuluma je generalno mnogo niža kod askospore nego kod konidija, tako da je težina infekcije u svim kombinacijama temperature i trajanja vlaženja znatno veća kod prisutnosti sekundarnog inokuluma, u poređenju sa početkom sezone, kada su prisutne samo askospore.

Tabela 1.