Ove godina bila je prelomna za sve tako i za cenu borovnice, koja je posle dugo sezona stabilnosti pala. Međutim, vredni uzgajivači ne odustaju tako lako, pa raznim "cakama" u uzgoju smišljaju dugogodišnju strategiju dobrih prinosa.
Uzgoj borovnice oduvek je izazivao intrige u voćarskom sektoru u Srbiji. Ova kultura je godinama ostvarivala odličnu i stabilnu cenu, potražnja je rasla, pa samim tim i interesovanje za uzgoj ovog voća. Jedan od entuzijasta početnika u ovom poslu jeste i Aleksandar Leko koji je u Duvaništu u Mačvi podigao šest hektara pod borovnicom. U zasadu je tri sorte: djuk, drejper i blu ribn.
"Djuk je na 65 odsto, drejper na 25 odsto i probni blu ribn na 10 odsto zasada. To smo strateški uradili, da bismo imali diverzifikaciju, jer onu u različito vreme sazrevaju. U našoj kalkulaciji, koja se pokazala kao ispravna, imaćemo optimalno angažovanje berača tokom ovog perioda", procenio je Leko.
Međutim, različite sorte u zasadu nije bio jedini strateški korak u uzgoju ove, čini se, profitabilne biljke. Po savetu agronoma, drastično su sproveli zimsku rezidbu žbunova.
"Orezali smo ih da daju do jedan kilogram plodova. Mi smo mogli da ih orežemo da daju dva kilograma, međutim ova biljka je kao i sportista, treba da igra lige sledećih 10 sezona i ne treba da je iscrpimo u prvoj da se ispovređuje, pa da ne može da postiže rezultate sledeće godine", metaforično je objasnio voćar iz Duvaništa.
Ipak, iako je postigao željene prinose odličnog kvaliteta, javio se problem već u otkupu. Cena je ista i za onu borovnicu prečnika 12 mm i onu preko 20 mm, što je prema Leku jedna vrsta nepravde ovog posla. Bez obzira na to, njemu nije bio cilj da povrati investiciju u prvoj berbi, jer smatra da nije ovladao svakim segmentom proizvodnje u meri u kojoj želi, a delu koji se odnosi na plasman posvetiće najveću pažnju do naredne berbe.
Više u narednom prilogu:
Foto prilog
Tagovi
Autor
